Kolumna "So na ranu": Novinari i sud

Sudija je na prvo ročište došao u košulji sa nekakvom flekom, za koju smo se kasnije svi složili da je od ajvara. Kada je, protivno zakonu, a u dogovoru sa advokatom funkcionera koji nas tuži, sudija sa suđenja izbacio javnost i advokate, da bi sproveo postupak mirenja, a da o tome nije obavestio advokate Pištaljke, tu smo se svi složili u sumnji da se advokat funkcionera i sudija znaju odranije. A kada je sudija sa flekom izgovorio da je "Pištaljka ovakvim pisanjem i dovela do suđenja", tu smo se složili da bi to mogla da bude najava ishoda suđenja koje, kako je izjavio funkcioner koji je tužio Pištaljku, "treba da bude za nauk svim novinarima u daljem radu".

A za nauk novinarima treba da bude – zatvor. Dve godine za novinarku Pištaljke Snežanu Đurić je tražio Vladimir Antić, generalni sekretar Veslačkog saveza Srbije, koji je u međuvremenu otišao sa funkcije.

A taj Antić, to vam je onaj zbog koga je Veslački savez Srbije bio suspendovan od strane Svetske veslačke federacije i zbog koga je srpskim veslačima bilo zabranjeno da idu na Olimpijadu 2024. godine malo pre njenog početka. Da će zbog višemilionskih dugovanja prema Svetskoj veslačkoj federaciji koje je srpski veslački savez napravio pod rukovodstvom Antića, veslačima biti zabranjeno da se pojave na Olimpijadi, moglo se možda sprečiti da je neko poslušao upozorenja uzbunjivača iz Veslačkog saveza na nepravilnosti u poslovanju, koje je Antić, malo posle tih upozorenja, otpustio. Na upozorenja uzbunjivača niko od nadležnih nije reagovao, pa je Antić, ne samo naštetio ugledu Srbije, već je i koštao državu, koja je morala da plati dodatnih oko 400.000 evra da namiri dugove kako bi naši veslači mogli da idu na Olimpijadu. E, to vam je taj Antić.

A Snežana Đurić je novinarka Pištaljke koja je pisala tekst o tome da su uzbunjivači upozoravali na nezakonitosti u poslovanju Saveza zbog čega ih je Antić lično otpustio o čemu svedoči i Antićev potpis na otkazima uzbunjivača. Kada je Antić tužio Pištaljku zbog pisanja o ovom skandalu i o tome da niko nije reagovao na upozorenja uzbunjivača, pa čak ni sud, pred kojim su uzbunjivači tražili zaštitu, Snežana je napisala i tekst o tome kako nas je Antić tužio. Zbog tog teksta u kome je pisala o notornoj činjenici da nas Antić tuži i zbog slike Antića preuzete i uredno potpisane sa zvaničnog sajta Veslačkog saveza Srbije, kojom je glavni urednik Pištaljke Vladimir Radomirović opremio tekst, Antić sada traži dve godine zatvora za novinarku Pištaljke.

Eto. To je najjednostavnije što mogu da objasnim ovaj apsurd zbog koga se mesecima vučemo po sudu. To su te SLAPP tužbe. To vam je kada vas tuže, ne da bi dokazali da pišete neistinu, nego da bi vas sprečili da dalje pišete istinu, da bi vas zastrašili ili samo da bi vam "pojeli" vreme i novac za advokate. Oni, naravno, imaju i vremena i para da plate skupe advokate da vas tuže nebrojeno puta čak i za stvari koje su lako proverljive.

Pištaljku je tako zbog notorne činjenice proverljive u Agenciji za privredne registre, kao što je vlasništvo u firmi, tužio, i pre nekoliko dana taj spor izgubio Dragan Đilas, narodni poslanik, biznismen i opozicioni lider. Đilas nas je tužio jer smo u tekstu o poslovanju RTS-a podsetili da je on bio vlasnik firme Dajrekt medija koja je godinama preprodavala reklamne minute na RTS-u i to u vreme dok je Đilas bio na vlasti. Bahatost koju je na suđenju ispoljavao Đilas najbolje se vidi iz nadmene opaske upućene na suđenju glavnom uredniku Pištaljke: "Gde ćeš na mene, Radomiroviću?". Jednako bahato Đilas je pre tužbe zahtevao od Pištaljke da sa sajta ukloni delove teksta u kojima se on pominje i njegovu sliku, što je glavni urednik Pištaljke odbio. Sud je ovaj zahtev Đilasa ocenio kao neosnovan i nazvao ga pokušajem cenzure. Iako je na sudu priznao da je preterao kada je rekao da su mu zbog teksta Pištaljke narušene "psihička i emotivna ravnoteža", Đilas je i dalje, uprkos svemu, tvrdio da su navodi iz teksta, koji su u suštini prepisani podaci iz APR-a, za njega "krajnje uvredljivi i neistiniti".

Zbog notornih i svima dostupnih činjenica tužio nas je čak četiri puta i do sada već tri puta izgubio, funkcioner vlasti i direktor u Koridorima Srbije Aleksandar Senić. To vam je onaj najpoznatiji "preletač" u Srbiji koji je svojevremeno preveo čitav opštinski odbor Rače Kragujevačke iz one Tadićeve stranke u SNS. Posle je postao direktor u Koridorima. E, on nas je tužio, između ostalog, i zbog toga što smo napisali da su njegovo troje maloletne dece, tada, od šest, devet i 11 godina, vlasnici privatnih firmi. Ništa Senić nije demantovao ali je tražio da nam se zabrani da pišemo o njegovoj imovini i imovini njegove dece jer to utiče na njihovu psihu.

Senića u svim sporovima protiv Pištaljke zastupa isti advokat, Dušan Stojković, stari poznanik Pištaljke još iz vremena kada su Pištaljci tužbama pretili funkcioneri prethodne vlasti. Posle teksta o kreditu od 34 miliona dinara koji je iz Fonda za razvoj dobila sestra Slobodana Homena, nekadašnjeg državnog sekretara, poslanika DS-a i jednog od lidera "Otpora", inače advokata iz stare i poznate advokatske porodice, Stojković, Homenov prijatelj, zvao nas je da nas obavesti da će nas "možda" tužiti u ime svog prijatelja. Ne, Homen nas nije tužio, ali je u medijima pretio i vređao novinare Pištaljke koje je nazivao "džukelama". A Slobodan Homen, ako ste zaboravili, je jedan od desetoro osumnjičenih za krađu 43.000 komada državnog ordenja iz Palate Srbija otkrivene pre dve godine. Iako su mediji pisali da je za njim raspisana poternica Homen se, navodno, kako su takođe tvrdili mediji, javio iz inostranstva da kaže da sa krađom nema veze i da mu je sve podmetnuto.

Jedan od onih koji nam je, kao i Homen, pretio, je i sadašnji ambasador Srbije u Americi i ministar odbrane u prethodnoj vlasti, Dragan Šutanovac. Tužbom je Šutanovac pretio, ali nije i tužio, kada smo pisali o kreditu iz Fonda za razvoj od 120 miliona dinara koji je dobio njegov brat od strica Goran Šutanovac, a nije tužio ni kada smo pisali o čuvenom "pašnjaku prve klase" kod Hrama svetog Save gde je Šutanovac zajedno sa još nekoliko poznatih imena iz sveta biznisa i sporta investirao u izgradnju zgrade u kojoj je kasnije dobio stan od milion i po evra u to vreme.

Tužili smo mi, tačnije zahtevali da Agencija za borbu protiv korupcije pokrene postupak protiv Šutanovca kojim bi se ispitalo poreklo imovine koju poseduje. Tadašnja direktorka Agencije Zorana Marković odbila je da ispituje poreklo imovine ministra odbrane, pa je pokrenula samo postupak za neprijavljivanje imovine u kome je Šutanovca od kazne za neprijavljivanje, koja je mogla da bude i do pet godina zatvora, spasla svojim svedočenjem doskorašnja ministarka za evropske integracije u vladi SNS, a tada državna sekretarka u Šutanovčevom ministarstvu, Tanja Miščević.

Direktorka Agencije za sprečavanje korupcije, Zorana Marković je kasnije i sama bila optužena za korupciju i za njom je Srbija čak raspisala i poternicu koja je ukinuta malo pošto je Pištaljka otkrila da je direktorka optužena za korupciju sklonište od Interpolove poternice našla u Ujedinjenim nacijama gde i sada radi kao stručnjak za korupciju u odeljenju za borbu protiv korupcije.

E, kada je Pištaljka objavila ovu istinitu informaciju, bilo je grehota to ne "proslaviti" jednom tužbicom, kojom nas je stručnjak za korupciju UN-a "častila" kada je shvatila da nećemo odustati od pisanja o njoj.

A onda sam se setila i svog prvog iskustva sa tužbama zbog novinarskog teksta koji sam pisala. Ne bih se toga možda ni setila da se ovih dana nije pisalo o prestrogoj presudi novinarki Večernjih novosti kojoj je sud zbog uvrede zabranio da se bavi uredničkim poslom. Novinarku je tužio krivično poznati beogradski advokat i jedan od kandidata sa misteriozne studentske liste, Zdenko Tomanović, kome je sudija koja se na suđenju deklarisala kao neko ko podržava blokade i blokadere, zbog čega je morala biti izuzeta iz ovog slučaja, dodelio i neuobičajeno visoku odštetu za naše uslove od 450.000 dinara.

Elem, to me je podsetilo da je Politiku, za koju sam pre tridesetak godina radila kao mladi honorarac, zbog mog teksta, tužio vlasnik neke agencije za obezbeđenje koja je obezbeđivala dečju bolnicu u Tiršovoj i čiji su radnici prebili oca deteta koji je tražio da vidi svoje dete u bolnici. U to vreme privatna obezbeđenja su bila retkost i tadašnji direktor Tiršove, doktor Dušan Šćepanović, čuveni Šćepa, među prvima je angažovao privatno obezbeđenje da obezbeđuje državnu ustanovu.

Mališana iz Jajinaca i njegovu majku u Tiršovu je dovezla Hitna jer je njemu ozbiljno pozlilo dok mu je otac bio na poslu. Kada se vratio kući, ocu su rekli su mu da je dete u kritičnom stanju prevezeno u bolnicu i on je, brže-bolje, sa komšijom odjurio tamo. Kada je stigao pred bolnicu zaustavilo ga je obezbeđenje, on im je izbezumljen od straha objašnjavao da mu je dete unutra i da mora da vidi da li je živo, oni mu uprkos tome nisu dali da uđe. Kad ih nije poslušao oni su izbacili i njega i komšiju iz bolnice i prebili ih toliko da su obojici glave bile skoro potpuno plave, a imali su povrede i po telu.

Vlasnik agencije nije hteo da priča za novine kad smo ga zvali, uzdao se u svoje veze u vlasti, ali kada je tekst izašao, pozvao me je na razgovor u Međunarodni pres centar u zgradi Ineksa na Trgu republike. Urednik nije hteo da idem sama, pa pošalje sa mnom kolegu koji prati crnu hroniku i nas dvoje se sretnemo sa vlasnikom u pres centru u koji sam ja ušla prvi put, i gde nas je taj vlasnik dočekao kao da je tu domaćin. Čim smo seli, vlasnik krene da mi preti, kao "pazi kad ideš sama, dešavaju se silovanja" i slično, ja "zamrzla" neki osmeh na licu, kao nije mi ništa, njega to posebno iznerviralo, pa kad je završio sa pretnjama, ja još jednom pitam da li hoće da da izjavu, on, naravno, neće, tu se rastanemo, on pošalje nekog njegovog mangaša da nas isprati do lifta, uz opasku "ne bojte se, neće vam ništa", i tu se stvar završi. Pretnje na sreću nikad nije realizovao, ali je tužio.

I tako sam ja prvi put išla na sud zbog bavljenja novinarstvom. U stvari, sud nisam ni videla, jer je umesto mene na sud išao advokat. U stvari, nisam ja videla ni advokata, moje je bilo samo da dam pisanu izjavu o celom događaju. Politika je, kako su me kasnije obavestili, dobila spor. A Politiku je tada zastupao Zdenko Tomanović.