Kolumna "So na ranu": Sabiranje

’Ajde da vas vidim ... 

Je l’ zna neko zašto je matematički izraz "45 + 60 + 30 = 5" tačan? Nije teško, iako je ovaj matematički problem većini nerešiv skoro tri decenije. Stručnjaci iz celog sveta decenijama lupaju glavu da shvate kako je ovaj račun moguć, a rešenje tog problema sigurno zna makar 85 posto Srba, pa, čak i onih sa samo dva razreda osnovne škole, ma, i bez ta dva. E, da, da kažem i to da se isti rezultat dobija i kada umesto ovih sabiraka stavite neke druge brojeve, na primer, 67, 59, 70, ma, koji vam padne na pamet.    

Iako je ova računica moguća samo na jednom mestu na planeti, njeno rešenje nije neka posebna tajna, jer čak i kada stručnjacima kažete kako je to moguće, oni i dalje ne rezumeju.  

O čemu se radi?  

Pa, radi se o zbiru građana Srbije koji bi glasao za ulazak u Evropsku uniju kada bi to značilo odricanje od Kosova.  

Istraživanja nekakvih Eurobarometara, stručnjaka i agencija koje plaća Evropska unija da bi ubedili građane Srbije da popularnost EU u Srbiji nije u konstantnom padu već godinama, a poslednje takvo je objavljeno baš početkom juna, kažu da 40 do 45 posto građana Srbije podržava ulazak Srbije u EU. I ne samo to, nego da čak 60 posto mladih misli da ulazak u EU super ideja, a onda da i među starijima, koji su uglavnom skeptični prema EU i članstvu, ima njih 30 posto koji bi sad glasali da budu građani EU. Nekada ovi propagandisti EU znaju da iznenade čak i svoje sponzore, pa barataju ciframa od 59 posto, ili 67, pa čak i 70 posto onih koji bi sad, evo, sad da ih neko pita, desnu ruku dali da uđu u EU. Ali džaba sve to, kad kako god i šta god da sabiraju, na kraju dobiju opet samo 5. To je, naime, postotak onih građana Srbije koji bi dali Kosovo u zamenu za članstvo u EU.  

Od istih istraživača često možete čuti i da taj postotak nekada ume da raste i do 10 posto, ali ih skoro nikada nećete čuti da kažu da postotak onih koji bi glasali protiv ulaska u EU, ako bi to podrazumevalo odricanje od Kosova, već više od dve decenije ne pada ispod 80 posto. Skoro nikada ih nećete čuti ni da kažu da su tako nešto uopšte pitali građane Srbije u svojim istraživanjima. Iako je svima sasvim jasno da sva ostala pitanja i svi odgovori na njih zavise samo od ovog jednog: Da li ste za članstvo u EU ako je uslov odricanje od Kosova?  

Razlog zbog koga se u ovakvim istraživanjima skoro nikada ne objavljuju rezultati odgovora na ovo jedno pitanje, isti je kao i razlog zbog koga javno ne govore da je glavni uslov za ulazak Srbije u EU priznanje Kosova, a ne otvaranje i zatvaranje 35 poglavlja u pregovorima. Znamo koji ključ otvara te brave. Neprijatna pitanja, poput ovog suštinskog, ostavljaju se za posle. Kad posle, pitate se? Pa, ono posle koje dolazi odmah pošto glasate za one koji vam pre izbora neće otkriti da li bi priznali nezavisnost Kosova, nego posle.   

A dotle možemo da se bavimo suštinskim stvarima, kao što su pitanja da li su za članstvo u EU levoruki ili dešnjaci, muškobanjaste žene ili ženstveni muškarci, lepi ili ružni, moderni ili oni skroz demode. Dotle nas ubeđuju da istraživanja pokazuju da su za članstvo u EU samo oni najobrazovaniji, najpametniji, iz najbogatijih porodica, pobednici tranzicije, miljenici sudbine i oni uopšte, najbolji i najsposobniji od nas. Pa, sami vidite ko ste i šta ste, ako ne mislite isto što i oni najbolji. „Ćaci metodologija“ ubeđivanja, nema efikasnije dresure mediokriteta.    

I, koliko nas je, kad se prebrojimo, je l’ se zna? Pa, nije lak odgovor na ovo pitanje.   

Jedno od istraživanja tih nevladinih organizacija i propagandista EU, od pre tri godine, otprilike, jasno je pokazalo da nas ima taman – onako. Da ne prepričavam, pa posle da bude da nisam dobro rekla, nego da vam citiram članak iz Danasa.  

Kaže: "Priznavanje Kosova kao uslov za ulazak Srbije u EU ne bi podržala većina građana Srbije (69,8 posto), dok je skoro podjednak procenat onih koji bi se s tim uslovom složili, kao i onih koji su neodlučni, pokazuje istraživanje rađeno za NVO Institut za evropske poslove".  

Eto. Iako, još nisam ukačila, evo treća godina, koliko je kojih za šta, shvatila sam da iz ovog istraživanja proizilazi da nas ima sve zajedno, kad se sabere, i onih koji smo za, i protiv, i uzdržani, više od 200 posto, što, kapiram, ne može da bude loše. Pa, to je dvostruko više nego što smo dosad mislili da nas ima.  

Da umeju pravilno da čitaju rezultate svojih istraživanja, oni koji ih naručuju ne bi odmah padali u očaj zbog rezultata koji pokazuju pad poverenja građana Srbije u EU. Koliko sam ja videla, ova njihova istraživanja pokazuju da pridruživanje Evropskoj uniji podržava čak 64 posto građana Zapadnog Balkana. E, sad i tu ima problem. Naime, oni kažu da je naveća podrška članstvu u EU u Albaniji, čak 86 posto, a odmah posle na Kosovu i Metohiji, 78 posto, onda idu ovi između, Bosna, Makedonija, Crna Gora, a najmanje je u najvećoj i najjačoj zemlji Zapadnog Balkana - Srbiji, samo 42 posto. Katastrofa? Ma, taman posla, nego ne znaju da računaju. Jer, kad se sabere, Srbija ima najveću podršku pridruživanju na celom Zapadnom Balkanu. Čak 120 posto. Kako? Pa, 78 + 42 = 120. Od 200 posto koliko nas ima ukupno. Ali, oni još ne shvataju ni kako zbir brojeva 45, 60 i 30 daje na kraju 5. Za njih je to sabiranje viša matematika.