Kolumna Kolumna Filipa Rodića: Koloradi
Komentari
23/10/2025
-09:47
Protivnici majdanskog državnog udara u Ukrajini, tj. "Revolucije dostojanstva", organizovali su krajem aprila 2014. šatorsko naselje na centralnom gradskom trgu Kulikovo polje u Odesi.
Tog 2. maja 2014. na ulicama grada, pored njih, našle su se i pristalice Majdana, organizovani huligani koji su krenuli na fudbalsku utakmicu Černomoreca iz Odese i Metalista iz Harkova, pojačani pripadnicima ekstremističke organizacije Desni sektor, naoružani palicama, lancima, Molotovljevim koktelima, pa čak i vatrenim oružjem.
Došlo je do napada i šatori na trgu zasuti su Molotovljevim koktelima. Mnogobrojni antimajdanski demonstranti, nekoliko stotina njih, utočište su potražili u obližnjoj zgradi Doma sindikata, ali su se tu, umesto u "sigurnoj kući", zapravo našli u zamci, bez izlaza.
Prema izjavama svedoka, ukrajinski ekstremisti su počeli sistematski da pale zgradu, a na one koji su pokušavali da pobegnu od vatrene stihije pucano je iz vatrenog oružja i okupljena masa se s njima nemilosrdno obračunavala.
Samo u ovom incidentu, brutalno je ubijeno 42 ljudi, 35 muškaraca i sedam žena.
Okupljeni ispred zdanja u plamenu uzvikivali su, između ostalog, "gorite, koloradi, gorite". "Koloradi" je bio pežorativan naziv za protivnike majdanske revolucije zbog Georgijevske lente – trake sa tri crne i dve narandžaste linije, najvišeg vojnog odlikovanja Carske Rusije, koja je te 2014. postala simbol otpora novom kijevskom režimu.
Koloradi je kolokvijalni ukrajinski naziv za koloradsku krompirovu zlaticu, invanzivnu štetočinsku vrstu buba koja na leđima ima pruge slične ruskom obeležju.
Povezane vesti
Ne samo da su ovakve parole uzvikivane ispred Doma sindikata, dok su u njemu neki ljudi goreli, nego su u to vreme preplavile i društvene mreže.
"Braćo, prva pobeda nad koloradima. Prizor dostojan ulja na platnu." "Koloradi su pomrli? Onda ih ne treba žaliti. Žao mi je samo što ih je malo – svega 38." "Dobro obavljeno, momci su spalili kolorade. Slava Ukrajini!" Iznosim samo neke komentare u kojima se otvoreno likuje zbog žrtava ovog zločina da bi se stekao utisak o raspoloženju među ukrajinskim ekstremistima u to vreme.
Masakr u Odesi, za koji krivci nikada nisu odgovarali, što Ukrajini zameraju čak i Evropski sud za ljudska prava i Kancelarija visokog predstavnika UN za ljudska prava, bio je uvod u brutalni građanski rat u ovoj zemlji iz kog su se izrodile i krvava ruska Specijalna vojna operacija i današnja tragedija.
Šatorsko naselje slično onom na Kulikovom polju organizovano je i u Beogradu u znak protivljenja antirežimskim protestima koji potresaju Srbiju već skoro godinu dana.
Slično kao i u Odesi, imamo pristalice revolucije i njene protivnike. Slično kao i u Odesi, i u Beogradu se desio napad na ovo naselje. Razlika je samo što se sada nije dogodio napad organizovane grupe nego jednog usamljenog pojedinca.
Da ironija bude veća, u blizini je zgrada Doma sindikata.
Uopšte ne želim da ulazim u analizu tog napada, procenjivanje da li se radi o terorističkom činu ili ne, da li je isplaniran ili ne, i sve ostalo o čemu se od juče ujutro raspravlja.
Povezane vesti
Mislim da zaista nije zabrinjavajuća činjenica da je do napada (kakav god on bio) došlo, jer budala koje su spremne na tako nešto ima svuda. Međutim, zabrinjavajuće je to, i svi treba da se zamislimo nad time, da u našem javnom prostoru, na društvenim mrežama ima ljudi koji su spremni da taj događaj slave i da se njime naslađuju, da u vezi s njim budu "duhoviti" u maniru gorepomenutih ukrajinskih ekstremista.
I tu se ne radi samo o nekim anonimnim marginalcima koji, kad se nađu za tastaturom, misle da im je sve dozvoljeno, nego i o ostvarenim i poznatim ljudima poput, na primer, glumice Bojane Maljević, koja sebi dozvoljava da u duhu "spaljenih kolorada" napiše "dimljeni Ćaci" (veliko slovo je njeno).
Na to sledi čitav niz sličnih šala koje su pola istina (ne poluistina). "Flambirana ćacad", "ćaci na žaru", "osmuđeni", "deo tradicionalne srpske kuhinje", "lepi šatori lepo gore"… Razgoropadile se pristalice srpskog "revolucionara" koji bi da prži, dinsta, topi i juri po ulicama.
Povezane vesti
Ovo je zaista strašno. Ne to što u ovoj zemlji ima (makar) jedna budala koja je spremna da naoružana benzinom i pištoljem krene u "dezinsekciju" i uništavanje "insekata", koji ga nerviraju, nego što postoji gomila spremnih da ga u tome prate i podržavaju. Makar u virtuelnom svetu. Za sada.
Uostalom, decenijama se kod nas forsira "dekontaminacija" (postoji i centar za to), a da ima onih koji bi da sprovode "dezinfekciju", "dezinsekciju" i "deratizaciju" mogli smo da vidimo i u proteklim mesecima, kada su počeli da demonstriraju i oni koji su protiv blokada i za vlast.
Druga zabrinjavajuća stvar koja uz to ne ukazuje na svetlu budućnost ovog društva, iako se oni navodno bore za nju, jeste odnos opozicionih političara i medija spram ovog užasnog događaja.
Umesto da ga nedvosmisleno osude, oni ga izvrću i još jednu našu kolektivnu nesreću – a ovaj napad definitivno to jeste bez obzira na to ko je napadač, a ko žrtva – nastoje da iskoriste u svoju kratkoročnu korist i za političku borbu.
Draganu Đilasu, na primer, ovo što se dogodilo nije strašno nego "logično", i ne radi se o napadu već o "međusobnom obračunu", a "samo sticajem srećnih okolnosti više hitaca koji su ispaljeni nisu pogodili nikoga od slučajnih prolaznika ili ljudi koji su ulazili u Skupštinu Srbije". Ovo što je upucan jedan "ćaci" je, dakle, u redu. Da ne kažemo da je "logično". Nema osude napada nijednom rečju.
Miroslavu Aleksiću smeta što je prostor ispred Skupštine zauzet, pa se ne može "normalno funkcionisati" deset meseci, i što se u njemu nalaze "svakakvi ljudi" uključujući i "kriminalce", ali ne i što ih je jedna budala napala i upucala jednog od njih, kakav god on bio.
Listu "Danas" je bitnije da omogući "nezavisnom" i "profesionalnom" advokatu Ivanu Niniću da razmatra legalnost prisustva plinske boce u spaljenom šatoru, ali ne i da osudi čin spaljivanja i pokušaja ubistva jednog čoveka. Osuđuje plinsku bocu, ali ne i napad.
Isti taj medij razmatra legitimnost Vučićeve konferencije za novinare, ali ne i legitimnost napada. Sporno je to što je Vučić saopštio puno ime i prezime uhapšenog, uz detaljne podatke o tome gde je sve radio i da li je do sada osuđivan, ali nije sporno što je uhapšeni uradio to što je uradio. Jer u celoj analizi, opet, nema osude.
Pa i da je sve što je Vučić rekao pogrešno, on je, makar, pozvao svoje pristalice da ne eskaliraju situaciju i da im ne pada na pamet da se svete, jer će biti strogo kažnjeni.
Ljudi, urazumite se. Ovo je, možda, poslednji trenutak da se stavi tačka na političko nasilje ko god bio počinilac i ko god bio žrtva. Da zaista ne završimo kao Ukrajina.
Komentari (0)