Kolumna Kolumna Filipa Rodića "Dekonstrukcija": O nenovinarima i neljudima
Komentari
27/11/2025
-11:21
Godinama se u našem javnom prostoru, a posebno u esnafu govori o tome kako su neki novinari zapravo "nenovinari", jer nisu "profesionalni", "nezavisni" i slično.
Logično se postavlja pitanje na osnovu čega se može suditi o tome da li neko ko se bavi novinarstvom može poneti i tu gordu titulu "novinara". Kažu stručnjaci za profesionalizam da su "nenovinari" oni koji ne poštuju Kodeks novinara (i odskora novinarki) Srbije.
U članu prvom Kodeksa navodi se da "obaveza je novinara/novinarki da tačno, nepristrasno, potpuno i blagovremeno izveste o događajima od javnog interesa, držeći se novinarskih standarda koje propisuje Kodeksa novinara/ novinarki Srbije."
Nema sumnje da je skup održan u ponedeljak ispred Narodne skupštine Republike Srbije bio takav događaj. Naime, novinarska i medijska udruženja, među kojima su Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), Slavko Ćuruvija fondacija, Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i Udruženje novinara Srbije (UNS), pozvala su "celu novinarsku zajednicu" da se okupi i "izrazi profesionalnu solidarnost s ekipom N1 napadnutom upravo na tom mestu, kao i sa svim novinarkama i novinarima koji su u proteklom periodu bili meta napada dok su izveštavali u javnom interesu".
Za N1 je, međutim, skup u ponedeljak bio samo manifestacija podrške za N1. Sve ostale "novinarke i novinari koji su u proteklom periodu bili meta napada dok su izveštavali u javnom interesu" nisu bili dostojni pomena ni u jednom njihovom izveštaju sa ovog skupa. Podrška je samo za N1.
Kada uporedite izveštavanje N1 i saopštenje novinarskih i medijskih udruženja u kojem se poziva na okupljanje, da li vam se čini da je N1 prenela "potpunu" informaciju? Ako nije, da li je to kršenje Kodeksa?
Ili, možda, ostali - uključujući i druge "nezavisne" i one "zavisne" - koji su bili meta napada nisu dostojni da se nazovu novinarima i kolegama jer ne pripadaju krugu Junajted medije?
Povezane vesti
Hajde dalje da vidimo šta piše u Kodeksu novinara (i novinarki). U prvoj smernici u 1. članu se navodi: "Novinari/novinarke moraju sa dužnom pažnjom da provere sve činjenice, da konsultuju relevantne izvore i da nepristrasno izveštavaju o svim važnim događajima, a posebno o političkim, društvenim, kulturnim i drugim temama o kojima postoje suprotstavljeni stavovi u javnosti."
Da li je objavljivanje vesti o šesnaestogodišnjem dečaku kojeg je policija ubila u Valjevu u skladu sa ovom smernicom, ili predstavlja njeno kršenje? Koji je relevantan izvor konsultovan, osim potpredsednika Demokratske stranke Miodraga Gavrilovića? Koja je činjenica u vezi s tim proverena s dužnom pažnjom?
Da li je duet Danica Vučenić - Žaklina Tatalović prekršio drugu tačku Kodeksa, u kojoj se navodi da "pravo je medija da imaju različite uređivačke koncepcije, ali je obaveza novinara/novinarki i urednika/urednica da prave jasnu razliku između činjenica koje prenose i komentara, pretpostavki i nagađanja", kada su tokom protesta u Novom Sadu javile da će policija svojim vozilima "hamer" "praktično da gazi građane"? Da li je ona čuvena maksima Danice Vučenić "mi sada treba da glumimo kao da se nešto dešava" u skladu sa ovim smernicama Kodeksa?
Treća tačka Kodeksa glasi: "Sa novinarstvom je nespojivo objavljivanje neosnovanih optužbi, kleveta i glasina, kao i sadržaja čiji autor/autorka nije poznat/poznata ili njegov/njen identitet nije proverljiv". Da li u ovo spada informacija o torturi studentkinje Poljoprivrednog fakulteta u policijskoj stanici čiji je izvor jedan nalog na Iksu? Da li je identitet osobe ili osoba koje stoje iza ovog naloga na Iksu poznat novinarima N1? Da li je proverljiv? Teško.
U tački pet Kodeksa jasno piše: "Naslov teksta/priloga ne sme da bude u suprotnosti sa suštinom teksta/priloga." Onda imate, na primer, naslov na N1 koji glasi: "Austrijski političar kojeg je Vučić odlikovao - protiv proširenja: To bi bila 'prava opasnost za Evropu'", a kada pročitate tekst, vidite da je Harald Vilimski o kojem pišu zapravo govorio protiv ukidanja principa jednoglasnosti u funkcionisanju Evropske unije i u tom kontekstu rekao da "onaj ko iz političkih razloga ignoriše kriterijume za pristupanje i poklanja članstva, ugrožava stabilnost Evrope i izdaje interese Austrije" i da je "proširenje po svaku cenu prava opasnost", a da je Srbija "trenutno najozbiljniji i najpouzdaniji partner u regionu" koji je "u velikoj meri obavio svoj domaći zadatak i stoga se s pravom nalazi visoko na listi mogućih partnera za proširenje".
Ili naslov sa sestrinske "Nove" "Specijalna izvestiteljka UN potvrdila: U Srbiji 15. marta korišćeno eksperimentalno akustično oružje", a u tekstu je jasno navedeno: "'Ranije ove godine u Srbiji, zemlji kandidatu za EU, pojavili su se alarmantni izveštaji da je eksperimentalno akustično oružje iskorišćeno na demonstrantima', ovako o navodnom zvučnom topu u Srbiji u martu 2025. godine piše Alis Džil Edvards, australijska advokatica i naučnica", koja prenosi svedočenja i apeluje na istragu. Nikako ne tvrdi ono što je navedeno u naslovu.
Tu je i tačka o zabrani uticaja "ekonomskih i političkih interesa izdavača" koja je u slučaju N1 već prežvakana priča.
Povezane vesti
Ne tvrdim da drugi mediji i novinari ne krše Kodeks. Možda više, a možda manje nego mediji i novinari Junajted grupe. Problem je što već duže vreme nemamo telo koje bi to moglo objektivno da utvrdi, pošto je Savet za štampu, koji bi trebalo time da se bavi, sastavljen gotovo isključivo od ljudi samo jednog opredeljenja, što i ne bi bio problem kada se to ne bi odražavalo na njihov rad koji je - jednostran i pristrasan.
Tvrdim, ako bismo po posvećenosti poštovanju Kodeksa novinara merili, u zemlji Srbiji ne bismo našli mnogo novinara, pa ne treba diskriminisati ljude po tome za koju firmu rade. Ili smo svi novinari, ili nije niko.
Sad dolazimo do glavnog razloga zbog kojeg sam se dao u pisanje ovog teksta i ovako detaljno obrazlaganje pitanja "novinarstva" i "nenovinarstva" - skandalozne izjave koju je povodom gorepomenutog okupljanja dnevnom listu "Danas" dao novinar i čovek Branko Čečen.
"Novinar Branko Čečen ističe da postoji jasna razlika između nasilnog ponašanja prema osobama koje, kako navodi, kontinuirano šire laži u korist nelegitimne vlasti i stvarnih novinara koji su žrtve tog nasilja", piše ovaj list. Moram prvo priznati da (opet) ne razumem šta je novinar lista "Danas" hteo da kaže. Ili Čečen, pod uslovom da ga je novinar tačno preneo. Ali imam utisak da je poenta da je nasilje u jednom slučaju dobro, u drugom loše.
"Mislim i na nasilje koje čine ti ljudi koji se predstavljaju kao novinari. Njihovo je nasilje možda i pogubnije od fizičkog, a ovaj njihov gest je svedočanstvo o mogućnosti postojanja bića koje je ljudsko u biološkom smislu, ali ne i u suštinskom", kaže Čečen koji čak preskače podelu na "novinare" i "nenovinare" i počinje da nas deli na to da li smo svi mi ljudi ili neki to i nismo. "Suštinski". Ovo ne da nije u skladu sa Kodeksom novinara (i novinarki) nego nije u skladu ni sa kakvim moralnim načelima, osim onih nemačkih iz tridesetih godina prošlog veka i još ponekim.
"Kada im se to nasilje dogodi, što je zaista retko, onda se sete svojih ljudskih i građanskih prava koja krše namerno, sračunato i za novac. Ne osećam mnogo toga za njih. Mislim da su zaslužili sve što će im se dogoditi, nadam se na sudovima, a ne na ulici", "zaključuje" Čečen, kako piše "Danas".
Opet mi nije jasna rečenica. "Nenovinari" namerno, sračunato i za novac krše svoja ljudska i građanska prava? Ovo je kao ono Čongradinkino sa Vučićevim protivnicima u "svojim foteljama", što me navodi na pomisao da "pismeni deo našeg društva" ima ozbiljan problem sa pridevskim prisvojnim zamenicama.
Mnogo bitnije od toga je što Čečen opravdava nasilje nad drugim ljudima jer su "zaslužili". Nada se da će to biti pred sudovima (ne "na sudovima"), ali ako ne bude, može i na ulici...
Za kraj, malo optimizma i nekoliko stihova pesme "Kozačka uspavanka" Mihaila Ljermontova:
Niz kamenjar Terek teče,
Šušte vali žuti,
Zli Čečenac svako veče,
Oštri handžar ljuti.
Al’ otac je ratnik stari,
U bitkama kaljen.
Spavaj, čedo, i ne mari,
Buji, paji dalje.
(Prevod: Miodrag Sibinović; iz knjige "Dva veka Ljermontova")
Komentari (0)