Kolumna Kolumna Ivana Radovanovića: NARKOMSRB

Kada razmislim, sam sam kriv. Trebalo je odavno da predvidim, još kada mi je, prvi put, palo na pamet da je ova, naša nacija, mentalno, većinski, na nivou poluidiota, ka idiotu.

Samo u takvom okruženju, i to je bio znak za uzbunu koji nisam ozbiljno shvatio, neko može da napravi reklamu za lek za prostatu sledeće sadržine:

Veliki požar, stignu vatrogasna kola, izbace crevo, i, onda, pazi ovo - vatrogasac stane na crevo! Mlaz prekinut! Istovremeno, neki čova se u nekoj kući budi, računam u zapaljenoj, piški mu se, ali mu ne ide. I njemu, mlaz prekinut.

Pa brzo popije reklamirani lek, i gle čuda - onaj vatrogasac veselo digne nogu sa creva! I, zamislite, desi se šta? Krene voda, majkutij...m! Propišaš! Da ne veruješ. Ako ti ne radi prostata, to je do vatrogasca, stao ti na crevo?

I proradi, kada digneš nogu!? Kao da je lek za dizanje noge, a ne za prostatu! Ili aerobikom da se bavimo, ili u kučiće da se pretvorimo, valjda. Popiješ lek, staneš uz banderu, digneš nogu...A što je, za vreme čitave te zaj....ancije, sve živo izgorelo, i kuća, i lek, i prostata, i noga, šta ima veze.

I još neko, posle toga, kupi taj lek!? Izvinite, ali to samo kod poluidiota (ka idiotu), može da prođe.

Ozbiljno je to upozorenje bilo, da ovde takve reklame povećavaju prodaju, ali, badava. I živeo sam u zabludi, sve dok se nije pojavilo nešto gore, da se tek iznenadim, u vidu studentskih protesta, koje je toliki broj onemoćalih političara, impotentnih intelektualaca i omlitavelih glumaca doživeo kao Afričku šljivu. Zgutali je, bez vode.

O sreće, o radosti! Diglo im se, samopouzdanje, na decu. Negde bi to bilo krivično delo, ali u poluidiotskoj Srbiji, brate, sve može. Još kada tu Afričku šljivu javno popije Jovo Bakić, pa poludi, pliva, trči, bije levo i desno...Bože me sačuvaj, koliko nesrećnika se na to primi.

Erektilna funkcija im proradi, na prazno. Pa naskaču, po ceo dan. Ko na ćebe, ko na jastuk, ko na RTS. Moj Aristotel, punokrvni gvozdeno sivi nemački ovčar, to ne bi radio, više mozga ima od njih, a i dresirano kuče, gospodsko. I zna ko je nadležan, ne glupira se.  

Vodvilj, majke mi. Vašar, cirkus i velika pijana žurka. Brod ludaka, na kojem jedno te isto: što veće gluposti su ti beslovesni klinci pravili, to su ovi, što se na njih lože, bili još luđi, i još sumanutije kupovali srednjoškolske fore.

Koliko je somova skakalo, veselo, da ne bi bilo "ćaci"? Na navijačku pesmicu? Ko ne peva, kurva mu je keva! Stvarno? Jeeee!

I tako dalje, i tako dalje. Kao da imaju kost u glavi, umesto mozga. Ili su ih zamenili, svojevremeno, na ekskurziji po Sloveniji, za čovečije ribice.

Kako drukčije da objasniš glupo paljenje na još gluplju studentsku zajebanciju. Koja je stigla do svog pika zahtevom da se održe izbori, i to odmah.

I sada niko ne zna šta će, uključujući tu i profesore koji su gurali ove male, slatke demijane u politiku, sanjajući neku svoju revoluciju.

Pošto san, polako, počinje da se pojavljuje u obliku u kojem je i nastao, samo niko to nije hteo da vidi. Košmar, noćna mora. I to ne za vlast, nego za sve one koji su protiv vlasti, a potrčali, veselo, u krevet sa decom.

Zato što sada ta deca, prostata im super, piške po njima, bez prestanka. I to uz Direktivu, koja je, kao što joj ime kazuje, obavezujuća.

Pa sada dragi profesori, i ini, pre nego što postanu kandidati na izborima, imaju da izađu pred Plenum. I da Plenumu kažu šta će tačno da rade, ali nemoj da je neko slagao, slučajno. Pa će Plenum još da ih i ispita. A može, na njih, da stavi i veto.

Vrh! Jedva čekam da, pred Plenum izađe akademik Kostić, da im kaže da su ga ceo život hranili. Majke ti? Mi te hranili? Hajde, vraćaj to nazad, da te ne "vetiramo".

Ili Jovo Bakić. Pa ga Plenum pita: Jovo, hoćeš li da juriš, ili blokiraš? Juriću. Jurićeš? Ne, blokiraću. Blokiraćeš? Ne, mislim, radiću sve što treba, samo mi vi recite šta, kaže Jovo i zaplače se.

Bolje od demokratskog centralizma, majke mi. Za CK nisu tako ljude maltretirali, kao što će ove, za izbore. I to neka deca, sa zdravom prostatom.

Deca bez imena, skupljena u tu famoznu reč "studenti", koja se, potom, udružila u Plenume, i još se dodatno prikrila raznim skraćenicama kojih su puni zapisnici koje ovih dana čitamo.

FUFU je protiv KRG, a EFO je za UMU, a RG je za MMG, i usvaja se da je GGR dobio MRG.

Kao da čitam zapisnik sa sastanka politbiroa Boljševičke partije, pa predlažem da se, pre izbora kandidata izaberu i odgovarajući nazivi, u skladu sa revolucionarnom tradicijom.

A po tradiciji, u Sovjetsko boljševičkoj, revolucionarnoj majčici Rusiji, ministarstvo finansija se zvalo:

Narkomfin

(Narodni komesarijat za finansije).

Ministarstvo za nacionalne manjine:

Narkomnac

(Narodni komesarijat za nacionalnosti).

Ministarstvo prosvete:

Narkompros

(Narodni komesarijat prosvete).

Ministarstvo poljoprivrede:

Narkomzem

(Narodni komesarijat agrikulture).

A čitava Srbija da se zove:

NARKOMSRB

(Zemlja ludih i drogiranih).

I tako, redom, da znamo bar gde živimo, i da se sutra ne iznenadimo, čak ni opijeni meskalinom, kada nas stignu i druge skraćenice - ČEKA, NKVD, OGPU, GULAG, i slične.

Što je, kada razmislim, ona poluidiotska Srbija i zaslužila.

Baš kao i da ovi iz Engleske donesu ne jedan kamen, nego ceo Stounhendž, i zavale ih njime po glavi.

Ne vidim drugi način, osim tog.

I, da: ni slučajno ne gledajte reklame. Postaćete idioti.