Kolumna Kolumna Ivana Radovanovića: Desnica

“Moli se za dobrobit državne vlasti, jer, da nema nje, ljudi bi se živi progutali”.

Ovo je vrlo stara rečenica iz onog dela Mišne (jedna od najvažnijih knjiga jevrejske tradicije i religije), koji se zove “Pouke otaca” (Pirke avot), nastala oko 220 godine nove ere.

I ako je neko pomislio da ona odražava dozu poltronstva, izazvanu strahom tada proganjanih i ugnjetavanih Jevreja - pogrešio je.

Reč je o nečem drugom, starijem, o iskonskoj potrebi ljudi za redom, sigurnošću, za onom vrstom uređenja koja omogućava normalan, bezbedan život.

Reč je o nečem što je gotovo utkano u naše gene, o podsvesnoj želji za onim oblikom ustrojstva, i vlasti, koja će, umesto nas, preuzeti brigu o našim životima, i obezbediti ih od divljih izliva bilo čijeg gneva.

Reč je o potrebi da postoji neko ko će deliti pravdu, a ne da ona bude u rukama pojedinca, ili gomile, uvek spremne na linč.

Reč je, na kraju, o našem dobrovoljnom odricanju od raspolaganja silom, i o pristanku da njome raspolaže isključivo država, vlast.

Nesrećni Jevreji kasnije su bili žrtve one vrste jake, a degenerisane državne vlasti (i u Španiji, po celoj Evropi, u Rusiji, Ukrajini, Poljskoj, u nacističkoj Nemačkoj, sovjetskoj Rusiji), nastaloj iz iste potrebe za redom, ustrojstvom, koja se pretvorila u svoju malignu suprotnost, u državu terora.

I tu jeste problem i za našu sadašnju državu, i za sve nas, posle ovih šest meseci haosa, i svakog odsustva reda koji živimo.

Problem, jer se otvara ogroman prostor za onu vrstu desnice kojoj je potreba za redom opravdanje za sve, i koja u uspostavljanju tog reda uvek rado pretera.

I kada mi je jedan taksista rekao: “Drago je meni što je on video Sija i Putina, i okupio sav onaj svet u Nišu, ali meni, za to vreme, propade država”, bilo mi je jasno i koliki je to problem za samu vlast i njenog prvog čoveka.

Zato što bi vrlo lako moglo da se desi da na sledećim izborima, kad god oni da se dese, ogroman broj glasova uzme ne neki studentski pokret u pelenama, nego neki tvrdi desničar, koji bi Srbiji ponudio da uvede red, izbaci blokadere sa fakulteta, pohapsi one koji zaustavljaju saobraćaj, otpusti podivljale profesore.

Onaj taksista bi za njega glasao. I gomila drugih kojima je dosta svakodnevnog haosa, koji su željni reda, i sigurnosti.

I to je najveći greh, ako se u tim kategorijama uopšte može pričati, same vlasti i Aleksandra Vučića, bez obzira na činjenicu da je pritisak kojem su bili izloženi bio toliki da je bilo gotovo nemoguće uraditi bilo šta racionalno i suvislo.

Otvorili su vrata, svojom uzdržanošću, i to široko, za one koji ne znaju i ne haju za uzdržanost, koji su rezolutni, odlučni, spremni na sve.

Potreba za redom jadne Vajmarske Nemačke, pune pobuna, sukoba, ovih i onih naoružanih opcija, dovela je Hitlera na vlast, ne nešto drugo.

I ako se ovo nastavi, ako ekonomija i dalje bude tonula, ako se radikalizacija poveća, ako država bude izgledala nemoćno, nemojte da se čudite ako se pojavi neki poludeli desni Mesija i ponudi ljudima sve ono o čemu Jovo Bakić može samo da mašta: organizovano, institucionalno jurenje po ulicama i bacanje i u Dunav i u Savu i u Moravu i u zatvore.

A ako se to dogodi odgovornost će, koliko na vlasti, isto toliko biti i na svima koji su mesecima podržavali balavanderski haos, i od beslovesne dece pravili svece, bez obzira na jasne činjenice o tome koliku štetu oni nanose i sebi, i svojim kolegama, i profesorima i opoziciji i ekonomiji i celom društvu.

I ako neko, danas, treba da se moli za “dobrobit državne vlasti”, za njenu spremnost da reši ovo divlje stanje, onda su to baš oni, opozicija pre svih, jer će u suprotnom vrlo brzo prestati da postoje, baš kao što se to desilo raznim političkim opcijama u Rajhu.

Prvi red koji nastane posle nereda je, po pravilu, totalitaran i ne trpi nikakve prigovore, nikakvu drugu opciju, niti alternativu.

Takođe, za svoj oporavak i snagu treba da se moli sama vlast, jer, ako se ovo nastavi, neće to još dugo biti.

I na kraju, trebalo bi to da postane obavezna molitva svakog normalnog, koji ne želi da se red uvodi gvozdenom metlom, organizovanim državnim terorom i represijom.

A svi koji sumnjaju u ovo što pričam, neka sačekaju sledeće izbore i vide za koga će da glasa onaj taksista, i gomila drugih.

I neka se ne iznenade rezultatom. I kada ih neko drugi žive proguta.