Kolumna Kolumna Ivana Radovanovića: Akademokratija

Prema starim dobrim Jevrejima, problem sa glupošću nije ništa drugo, nego problem sa brojevima. 

Glupih, jednostavno, na celom ovom svetu, ima više. Pametni su brojčano nadjačani. 

I ako je to tačno, a jeste, zašto se, ovih dana, toliki koji su se proglasili za pametne, ubiše od napora da vaskoliki ovaj opozicioni narod, željan pravde i mira u svetu, još više zaglupe? 

Pa pogledajte samo. Uoči još jednog (1389. po redu) dana D, i velikog sabora ispravnih i poštenih, dobrih, lepih, i raznoraznih, nema lumpen intelektualca, a da im nije saopštio šta treba da rade, na Vidov dan, sveti praznik mučenika. 

Pa je onaj anonimni profesor (ajatolah, da vam ja kažem), anonimnim studentima predložio da raspišu građanske izbore, i to po ugledu na Miloša Obrenovića?! 

Onda je Nataša Kandić rekla - jok, nego idite u Batajnicu i položite cvet tamo gde su zdušno pokopani Albanci.  

Pa je anonimni profesor (ajatolah, sto posto), na to vrisnuo: Ne! Nije vreme za Batajnicu, nego pozovite na ujedinjenje, valjda po modelu Aleksandra svetog našeg kralja ujedinitelja. 

Onda se pojavio Milan St. Protić, koji je svoje obraćanje počeo jednim dubokim: "Ah", što samo govori o tome koliko mu je nesrećniku teško, a nikako da počne da duva, što sam mu odavno preporučio. 

Tada mu bar, ne bi palo na pamet da, posle tog "Ah", predloži da se na Vidovdan okupi sto, dvesta i više hiljada duša i odbije da se pomeri s mesta dok Vučić ne podnese ostavku. 

Majke ti? Na četrdeset stepeni? Ništa more, Ada, bazen, sladoled, erkondišn, suncobran, koktelčić, Grčka, Crna Gora, Španija, Sardinija, Hvar, Istra...nego beogradski istopljeni asfalt i da blejimo i nadamo se, ostavci čoveka koji je dobio šezdeset odsto glasova na izborima. 

A Milan St. Protić, na čelu te zaustavljene kolone, zapeva: Ah! Evo sa'će. Ah! Samo što nije. Ah! Možda sutra. 

Pa stvarno čoveče, zgutaj nešto i ostavi nas na miru. Leto je. Plaža. Nema mira u svetu.  

Na sve te lude predloge, dodali su i sami studenti svoje, pa su nam rekli da će da nas iznenade. I da majke još rađaju Obiliće. A pobunili su se i protiv narušavanja mira u svetu, napada na Iran i izvoza oružja "takozvanoj državi Izrael". 

I još je i Jovo Bakić dinstao Murata i obećao da će ovaj da ode. 

Majko mila. Kakva kakofonija, uoči tog dramatičnog, spasonosnog, revolucionarnog i konačnog Vidovdana. Kao da sve do sada nije bilo bolno glupo, pa sada još treba i da poblesavimo, skroz. 

Šta, recimo, ja da radim, ako se odlučim da, sa mora, skoknem na taj Vidovdan do Beograda, i učestvujem u promenama? 

Kako da postignem sve to? Da stojim u mestu i ne razilazim se, i odem do Bataje, i raspišem građanske izbore (na Milošu Velikom, gde drugde), i svrnem do ambasade takozvane države Izrael, i jurim Murata, i keve koje su baš sada setile Obiliće da rađaju, i dinstam sam sebe na vrućini, i na kraju se još i iznenadim, kako god. 

Da sve bude još gore, Milan St. Protić kaže da to nije kraj?! Ne zezam se, majke mi. Čovek lepo poručio, drugovima i drugaricama, sledeće: 

Prvo idemo u Ajmo ajde svi u napad. Pa to uradimo dostojanstveno, miroljubivo i viteški, stojeći u mestu, na vrućinčini jedno dve godine. I čekamo tako, da se, po Milanu St. Protiću, ovaj sam seti da bi najbolje bilo da se sam i skloni. Pa onda ovaj shvati, i sam se skloni, i to tako što ode u ćošak, po Milanu St. Protiću, a sve zahvaljujući mudrosti istog tog Milana St. Protića koji nas je pržio na suncu. 

I sve to da bi nam saopštio, Milan St. Protić da ćemo, kada njegov genijalno grandiozni plan ostvarimo, svi mi morati da zasučemo rukave, jerbo nas čeka veliki posao?! 

Leba ti? A ovo što predlažeš je mali posao? 'Al si ti normalan? Dve godine da stojim, ukočim se, usmrdim, pa još onda na posao da idem? 

Bogami, ništa do toga, ne mičem se ja sa mora. Leto je, plaža, mira u svetu ionako nema. A Milana St. Protića, u Beogradu, koliko hoćeš. 

Nego, povodom građanskih izbora, imam, za kraj, jedan predlog. 

Da ovaj anonimni profesor, ajatolah po zanimanju, napiše knjižicu: "Studentska vlada, čuvarstvo sudija" (po ugledu na Homeinijevu: "Islamska vlada, čuvarstvo sudija"), u kojoj će da im objasni, redom: 

Da on treba da bude Ajatolah, Veliki Rektor. 

Da predsednika biramo na četiri godine, ali da je Ajatolah glavni. 

Da i Parlament biramo na četiri godine, ali da su, iznad Parlamenta - Plenumi, koje ćemo da preimenujemo u Savet Čuvara, i da Savet Čuvara odobrava sve zakone koje izglasa Parlament, ima pravo veta, a i odlučuje ko može u Parlament, a ko ne, ko može u Skupštinu Stručnjaka, a ko ne. 

I kada smo je već pomenuli, ima  da se formira i Skupština Stručnjaka, od 88 članova, u kojoj će, ime samo lepo kaže, da budu profesori, učenjaci, stručnjaci, akademici, plus Zoran Gavrilović. 

Njen posao je najozbiljniji, jer ona bira Ajatolaha. Da bi, potom, Ajatolah izabrao sve ostale, od sudija do generala. 

A sve to nadgleda Savet Čuvara, studenata, pretežno onih sa FDU. 

Mašala. Iransku teokratiju pomešanu sa parlamentarizmom (u kojoj postoje sve ove ustanove), zamenimo za našu, ličnu, akademokratiju, studentsku državu, koju onda čuva studentska Revolucionarna garda, pretežno onih sa Filozofskog i Pravnog. 

I onda uživamo (pardon, vi uživate, ja sam i tada na moru), dok se neko u Izraelu ne doseti, i ne baci nam bombu. 

Pravo na glavu. Da se opametimo.