Kolumna Kolumna Ivana Radovanovića: Morem plovi jedna mala barka

Osećanja mi pomešana; misli zbrkane; strah pojeo nadu; duša ustreptala; morska voda izazvala dijareju - i od svega toga, na prvi pogled, samo ovo poslednje, fiziološko stanje, nije izazvano velikim, najvećim, grandioznim, giga mega Vidovdanom svih Vidovdana, danom A,B,C,D, protestom nad protestima, mada, ako ćemo iskreno, govori jesu malo strugali po crevima, nije samo morska voda.

Sve zajedno, može se reći da sam se u..ao, naročito kada sam razmislio o svemu onome što mi je ostalo apsolutno nejasno posle tog 28-og dana, šestog meseca, leta gospodnjeg 2025-og, baš kao što mi je i teorija Velikog praska nejasna, i Teorija struna, i sve što ima veze sa kvantnom teorijom, za razliku od teorija Jovanke Jolić, koju savršeno razumem, naročito ono o Masku Srbinu, koji mi je baš nedostajao na mitingu, mogao je bar Lompar da ga pomene, ako niko drugi.

Elem, prva nejasnoća, posle govora Mila i drugara sa šajkačom:

Da li studenti zahtevaju izbore, ili Veliku Srbiju?

Da li ide prvo Velika Srbija, ili izbori?

Ako su izbori, da li posle plenum proglašava Veliku Srbiju, uz pomoć srpskih zborova u okolnim nesrpskim zemljama, pretvorenim u srpske? Za šta će nam, u tom slučaju, uopšte izbori, ako već imamo plenum?

Ako pak, prvo bude Velika Srbija, opet je nejasno koji će nam k... izbori, njome će svakako upravljati zborovi i plenumi, koje ćemo, Ustavom Velike Srbije, da proglasimo svetim i nesmenjivim.

(Ovde mora jedna digresija. Molim plenume da razmisle o predlogu da se, umesto transparenta: Beograd je Svet, napravi drugi, veći, i da na njemu piše: Beograd je Srpski Svet. I da piše ćirilicom. I da ga nosi odlikovani drug Vulin.)

Druga nejasnoća:

Zašto je gost iznenađenja bio u Bodirogu prerušeni Grigorije, a ne Baja mali Knindža, neprerušeni. Molim plenume da se izjasne o ovom propustu, kao i o predlogu da "Kad sam bio mali", bude studentska himna.

Euronews/Stefan Branković

Treća nejasnoća:

Da li su ovi sa Krokodila slušali Lompara i našu svetu vidovdansku decu? Da li su prokleli Gruhonjića koji je lepo najavio da će deca da im saopšte - od..bite, napravićemo torbe i čizme od vas? Da li će se festival nastaviti, u istom tonu? Možda ga preimenuju u - Krokodilske suze? 

Četvrta nejasnoća:

Da li je tačna vest, ili su to neprijatelji izmislili, da je, istog trenutka kada se pojavio onaj sa šajkačom i izustio: Na početku beše reč (umesto: Na početku beše Srebrenica), Nataša Kandić zgutala cijanid, zbog čijeg dejstva je na samom kraju skrenula (skroz desno od Slavije), pa se još i prekrstila, udarila čelom o zemlju, i prošaptala nešto o Bratuncu?

Peta nejasnoća: 

Da li se Druga Srbija, prošle subote, konačno odlučila za Carstvo nebeskog, i zavetovala se da ovo, bezvezno, zemaljsko, prepusti Vučiću? Da li je tačno da je Jovo Bakić viđen, pogružen i skrušen, u isposničkoj pozi, na kolenima, ispred Predsedništva, nosi krst i majicu na kojoj piše, ćirilicom: 

"Земаљско је за малено царство,
А небеско увек и довjека."
(citat Latinke Perović, Radomira Konstantinovića i Vesne Pešič, zajedno).

Šesta nejasnoća:

Da li je tačna vest, ili su i to zlikovci izmislili, da Severina više ne podržava studente, i tvrdi da su još u Virovitici pokušali da je siluju, zbog Oluje? I da je Milo Lompar sve snimao, pa puštao na onoj književnoj večeri posvećenoj Karadžiću, koji dan pre mitinga svih mitinga?

Sedma nejasnoća:

Da li je tačno da je Jovanka Jolić pokrenula peticiju da se studenti odj...bu, i da se Druga Srbija okrene novom spasiocu, čobaninu sa Stare planine, koji je svoje ovce naučio da bleje: Vučiću, pederu, i koji je spreman da ih dovede u BG, na najveći mogući skup ikada (pod nazivom Bleejaa), na kojem će svi prisutni skakati i vikati: Ko ne skače taj je koza.

Da li je tačno da je njenu peticiju potpisalo pola miliona drugosrbijana, ponovo željnih promena?

Osma nejasnoća: 

Da li je program protesta pisao Miša Vacić, nepriznato dete Mila Lompara? Da li je tačno da je radni naslov govora onog sa šajkačom glasio: "Ko kaže da je Obilić bio kopile", i da ga je Milo promenio i još izbacio neke delove iz govora? Mislim, čemu taj antinepotizam? I rodbinska cenzura? Zašto Lompara nisu najavili sa: Miroslav Ilić srpske politike? Zabranio i to?

Deveta nejasnoća: 

Zašto Bokan nije bio drugi gost iznenađenja? I da njegov govor ponavljaju, u horu, glumci Narodnog pozorišta, držeći se za ručice? Da li je on autor rečenice: "Imate zeleno svetlo!". Ili možda Jovanka Jolić?  

Deseta, konačna, nejasnoća:

Ko je rekao Žaklini da nosi šlem!!!???

Pa, stvarno. Toliko nejasnih stvari, kako čovek da tihuje na moru, ophrvan svim tim pitanjima?

I još onim glavnim, koje mi ne da mira, bez obzira na to što sam smotao neke travke, pa sada, uz njihovu pomoć, gledam talase i na njima lepo vidim jednu malu barku, i u barci Mila Lompara, traga za Mišom Vacićem, dok ja pevušim: Čuvaju ga srpske studentete.

No, to je nešto drugo, ne smem baš sve da vam otkrivam, sa mora, nego da se vratim na ono mnogo važnije.

Euronews/Emil Čonkić

Na činjenicu da postoji dovoljan broj jurodivih u Srbiji, frustriranih i nesrećnih, koji, mesecima već, ne primećuju jednu prostu stvar:

Da im se sve vreme obraćaju, a oni ih slepo prate, redom - beslovesna, arogantna i razmažena deca neznalice; gomila na radikalno levo skrenutih intelektualaca poput Jove Bakića, Atanackovića, Arsenijevića; slavski nacoši poput Lompara; podivljali i samim sobom nezadovoljni profesori; fah idioti ljudskih prava a la Nataša Kandić; tipovi sa kompleksom paterfamilijasa kao što su Kostić i Teodorović; gomila u sebe zaljubljenih glumaca koji više i ne znaju šta glume, samo dok im publika aplaudira; novinari sa šlemovima i na traktorima, od kojih su napravili stav, istinu, misiju, i koji su željni pucanja i razbijanja glava koje bi ih proslavilo, ali iz daljine; vladike kojima je žao što nisu patrijarsi i predsednici zajedno, i večno; svako ko je sve ovo doživeo kao odličnu priliku za samoreklamu...

I u svemu tome, u čitavom tom cirkusu nakaza, publici, opijenoj i očaranoj trikovima, nije se obratio niti jedan- Političar.

Neko sa planom, programom, jasnom politikom, idejom, neko ko ima glavu i rep, početak i kraj, ko promišlja, zna koji mu je sledeći korak, ne žuri, ne izigrava navijača, ne zanimaju ga tviter i instagram, N1 i Nova, lajkovi, ni slikanje na glupim protestima, nego je spreman da radi, organizuje stranku, pravi infrastrukturu, i bavi se Politikom. 

Još gore, nisu ni želeli takvog, više su im prijale studentske šarene perle i Bakićeva lupetanja. 

Nisu ga zato ni tražili, nisu sami pokušali da to budu.

I može se reći da su, na kraju, sami krivi što im se, u subotu, desio scenario Jovanke Jolić:

I što je, kada su studenti svoj miting završili kao predstavu, uz dramatične reči: Imate zeleno svetlo, sa Stare planine krenuo onaj čobanin sa ovcama.

I što će taj doći u Beograd. I što će, svi oni, na miting koji će da se zove: Bleejaa.

I cupkaće i vikati:

Ko ne skače, taj je koza.

Tako im i treba, šta da vam kažem.