Kolumna "Politika kao sudbina": Prijatno neprijatna vest

Izgleda da sam uznemirila duhove u redakcijama koje se izdržavaju donacijama time što sam gledaoce jedne kablovske televizije obavestila da je Trampov Stejt department zabranio američkim konzulatima izdavanje viza pojedincima koji se bave "borbom protiv dezinformacija" odnosno "fekt-čekingom, moderacijom sadržaja, suzbijanjem lažnih narativa" i "kontrolom bezbednosti onlajn sadržaja i povinovanja pravilima".

Vidim to po eskalaciji onlajn uvreda od uobičajenih sumnjivaca, a izgleda da je uznemirenost izazvalo i to što sam protumačila da se depeša Stejt departmenta, koja je 2.decembra ove godine otišla svim američkim diplomatskim misijama, odnosi i na domaće sajtove finansirane američkim i evropskim državnim i privatnim parama. Mea culpa, za ilustraciju sam pomenula Istinomer i Krik.

Čitalac je dobro pročitao: nije Stejt department naredio da se prekine sa izdavanjem viza ljudima koji šire dezinformacije, već obrnuto, onima koji se bore protiv dezinformacija.

Amerikanci su i do sada kontrolisali radne biografije aplikanata za vize i njihove naloge na društvenim mrežama, ali ovo sada je nešto drugo. U vesti koju je 4.decembra kao ekskluzivu prvi objavio Rojters, da bi je potom potvrdile i ostale velike medijske kuće pozivajući se na svoje izvore, direktiva američkim konzularnim službenicima posebno se tiče podnosilaca molbi za H-1B vize, koji čine uvoznu radnu snagu neophodnu za funkcionisanje američkih visokotehnoloških giganata. Te vize podnosiocima donose veoma poželjne radne dozvole, sve poželjnije što je Trampova imigraciona politika strožija i što je više zemalja sveta na njegovoj crnoj listi (na kojoj odskora prednjači nesrećni Avganistan).

Najnovije instrukcije Stejt departmenta iziskuju da američki službenici na terenu naročito pažljivo pročešljaju biografije, LinkedIn profile i naloge na društvenim mrežama upravo onih ljudi koji zarađuju za život borbom protiv lažnih vesti i dezinformacija, odnosno vršenjem nadzora nad onlajn sadržajima. A usput da pročešljaju i biografije i stavove članove njihovih porodica koji sa njima putuju u Ameriku. Jer su sada, valjda, svi u startu sumnjivi. 

Ako koga zbunjuje to što su Amerikanci prvo osnivali nevladine organizacije koje će onlajn sadržaj deliti na dobar i nepoželjan, a sada ljude u tim organizacijama tipuju kao potencijalno nepoželjne na američkom tlu, to je zato što se promenio stanar Bele kuće. Amerika je do juče favorizovala ove oblike kontrole govora, ali je novi predsednik njihov ljuti protivnik i smatra ih golom cenzurom. Instrumentom cenzure smatra i  evropski zakon po kom je mreži X u Briselu upravo izrečena globa od 120 miliona evra. Odakle strancima pravo da kontrolišu američke platforme i odlučuju šta Amerikanci imaju pravo da postuju? Američki državni sekretar je zato evropsku kaznu Ilonu Masku i X-u upravo proglasio činom "rata protiv američkog naroda". 

Poruka je da Amerikance i njihovu slobodu na mrežama niko izvan Amerike nema pravo da kontroliše i cenzuriše. Naravno da prilikom sastavljanja najnovijeg uputstva konzularnim službenicima nikom u Stejt departmentu na pameti nisu bili ni Istinomer ni KRIK. Amerikance ne zanimaju Pera, Žika i Mika, njih zanimaju oni koji etiketiraju i uklanjaju sadržaje sa platformi koje koriste američki građani. I to, pre svega, politički desno nastrojeni američki građani, što je važan deo konteksta cele priče. Trampova administracija polazi od toga da su konzervativni, a ne liberalni glasovi ti koji se na mrežama guše, i zato je slobodu govora stavila u prvi plan svoje spoljne politike.

Zato depeša od 2.decembra ima širok zahvat. Amerikanci svoje protivnike love mrežom koju su veoma široko raširili i ta velika mreža neminovno će zahvatiti i ponekog nedužnog i veoma proameričkog i prozapadnog kandidata za američku vizu. Zahvatiće možda i Peru, Miku ili Žiku, jer tako biva sa američkim sankcijama i direktivama: one žrtve ne biraju, u njihove mreže svak može da bude uhvaćen.   

Zato je i domaća nervoza donekle razumljiva. No čemu ubijanje glasnika, salve uvreda na mrežama? Nije strela odapeta, nije fatva izrečena u emisiji Jovane Joksimović. Svak ima pravo da sumnja u svačiju nameru, ali da li je namera bitna ako je informacija tačna?

Uzgred, Stejt department nije zvanično potvrdio postojanje direktive o uskraćivanju viza borcima protiv dezinformacija, ali je zato portparol Stejta i zvanično bio vrlo jasan: "Mi ne podržavamo da tuđinci dolaze ovde da Amerikancima začepe usta. Naš je predsednik bio žrtva ove vrste nasilja kad su mu zaključali naloge na mrežama. On ne želi da drugi Amerikanci isto trpe. To bi bilo nažao američkom narodu i uvreda za njega".   

Donald Tramp je nepredvidiv čovek. Evropski lideri još sebi nisu došli od njegove nove Nacionalne strategije odbrane, koja tek što je okačena na sajt Bele kuće. Tamo piše da je Evropa na pragu "civilizacijskog brisanja" jer vlade država EU podrivaju demokratiju i  suzbijaju političke slobode. Verovali ili ne, dok mi čekamo da nam evropske birokrate kažu kako se razvija demokratija, Bela kuća traži da Evropa bude ta koja će korigovati opasnu putanju na kojoj se nalazi. A da Amerika u međuvremenu gradi političke i kulturne veze i jača vojnu saradnju sa "zdravim nacijama centralne, istočne i južne Evrope". Kakav zemljotres, kakav preokret, i kakva ironija.

A dotle, neka svak za sebe odluči ima li sloboda govora cenu.

I hoće li da plati.