Kolumna Kolumna Filipa Rodića: Deda

Pre tačno šest meseci, revoltiran tvrdnjom tadašnjeg premijera Miloša Vučevića da je nastavnica Gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj" u Novom Sadu "praktično isterala" njegovog šesnaestogodišnjeg sina Danila iz škole zajedno sa drugom decom da bi učestvovali u protestu povodom pada nadstrešnice, napisao sam tekst pod naslovom "Polja smrti".

Upozoravao sam tada na sklonost totalitarističkih ideologija i sistema da decu zloupotrebljavaju zarad sopstvenih interesa i u tom cilju ih okreću protiv roditelja.

Iako je takvih primera podosta, za ilustraciju sam bio upotrebio onaj najeklatantniji primer – režim kambodžanskog tiranina Pola Pota i njegovih Crvenih kmera, koji su decu čak podstrekivali da likvidiraju sopstvene roditelje zbog manjka entuzijazma za budućnost koju su im donosila ta deca pod vođstvom Crvenih kmera.

Zanimljiv detalj u ovoj priči je da je nastavnica za koju se tvrdilo da je zaslužna za ovaj pokušaj okretanja sina protiv oca (ona je negirala svoje učešće tvrdeći da nije ni znala da Vučevićev sin ide u tu školu) visoki funkcioner opozicione Stranke slobode i pravde, koja je onomad sa Marinikom Tepić štrajkovala glađu, a da je jedna druga nastavnica te škole, članica Pokreta slobodnih građana, uhapšena i pritvorena pod optužbom za pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije, napada na ustavno uređenje i pozivanja na nasilnu promenu ustavnog uređenja.

Šest meseci kasnije, čini mi se da su u solidnoj meri uspeli u okretanju dece protiv očeva i majki, deda i baba koji se ne slažu sa njihovim aktuelnim "pumpanjima" i blokadama svega i svačega.

Sa užasom sam čitao po društvenim mrežama, na primer, kako se "naša deca" i "naša budućnost", kako deo pobunjene omladine nazivaju njihovi stariji simpatizeri, hvale da su svojim bakama i dekama zaključavali nepodobne televizijske kanale ne bi li im uskratili mogućnost da gledaju "propagandu" i s kakvim su uživanjem pisali o tome kako su im oni koji su ih čuvali i odgajali "cmizdrili" i padali u depresiju jer ne mogu više da gledaju program na koji su navikli.

Uopšte ne želim da ulazim u vrednosnu ocenu tog "spornog programa". Nije u tome stvar. Mene je zaprepastio sadistički užitak koji su ta "deca" imala dok su posmatrala članove svoje porodice kako se koprcaju kao riba na suvom, kao i to s kakvim su samozadovoljstvom prepričavali te scene uvereni da su učinili neku veliku stvar na putu ka "boljoj budućnosti".

I onda sam na jednoj od "bogougodnih" televizija, onoj koju ovi "borci za slobodu" svojim bakama i dekama sigurno neće uskratiti da gledaju, video, čini mi se, vrhunac poduhvata koji je Dostojevski tako pronicljivo opisao u delu vrlo rečitog naslova – "Zli dusi".

Mlada blokaderka u kameru ove televizije izgovara sledeće reči: "Bitan pozdrav za moju porodicu koja pumpa, za dedu sendvičara koji slavi slavu danas, moj deda sendvičar, i za FTN-ovce koji su me usvojili".

Prvo bih vas podsetio na reči Dostojevskog na koje se referišem: "Revolucija mora da bude mladost. Stari previše misle. Mladi ne misle, oni samo pale. Njih ne interesuje istina, nego vatra. Kada izgori sve, neće ni pitati zašto. Njihova snaga nije u tome što misle. Njihova snaga je u tome što ne misle. Oni veruju u sve. Dovoljno je da im damo znak, da im kažemo: 'To je prava stvar.' I oni će to uraditi. Da bi ih vodili, ne treba im mnogo. Samo im treba reći da su oni slobodni, da su odabrani za revoluciju. I oni će poleteti prema svom cilju. (…) Učimo ih da se stide svojih predaka. Neka misle da su im očevi bili glupi, majke robovi, dedovi praznoverni. Ko se stidi korena – više nije drvo. To je čista zemlja. Možeš posaditi šta hoćeš..."

Sve i da su reči ove mlade usvojenice nekakva porodična interna šala, iz njih izbija stid – nju je sramota toga što njen deda nije "pumpadžija" nego "sendvičar". Ali šala sigurno nije činjenica da dok njen deda slavi krsnu slavu – najvažniji porodični praznik u Srba – ona nije s njim nego sa svojom novom porodicom, porodicom koja ju je usvojila i koja je budućnost, a ne prošlost.

Ova devojka je sada bez korena i ona može biti posađena gde hoćeš. Na primer u Evropski parlament. A tamo je upravo usvojena rezolucija o Srbiji koju je pripremio Tonino Picula prema kojem je, kako je naveo, "Srbija država gde je zakonodavstvo manjkavo, mediji nisu slobodni, pravosuđe je selektivno dok država sankcionira kritičare, a pad nadstrešnice u Novom Sadu je tragični simbol korupcije, nepotizma i loših mehanizama koji ne štite građane."

Sad se ja pitam kako je "zakonodavstvo manjkavo" kada se zakoni već dve decenije donose u saradnji sa EU. Na primer izmene medijskih zakona iz 2014. koje je, kako je svojevremeno ocenio Medija observatori, a preneo nedeljnik "Vreme", "Vlada Srbije bespogovorno prihvatila" čime je omogućen rad televizija N1 i Nova S?

Mediji nisu slobodni? Misli li Picula na 14 dana nedopustive blokade RTS-a, ili na nešto drugo? Želi da oslobodi N1 i Novu S korporativnog uticaja? Verovatno će ih Dragan Šolak sam osloboditi, ali ne verujem da će onda biti srećni.

Pravosuđe je selektivno? Misli li Picula na to što se blokaderi za svakakve prekršaje (osim za one gorenavedene protiv ustavnog uređenja) po kratkom postupku puštaju na slobodu, dok se oni koji se ogreše o blokadere drže u zatvoru? Privode se čak i oni koji se usude da se s opozicionim političarima u papučama posvađaju oko parkinga.

Kako su to kritičari sankcionisani? Tako što blokiraju RTS, a onda zarađuju od kviza koji pravi taj isti RTS? Zaista ne razumem. Možda se Picula kao opozicioni političar ne slaže sa odlukom premijera Andreja Plenkovića da smanji platu prosvetarima u štrajku?

Kad smo već kod deda, za razliku od svog partijskog kolege, a nekada i vođe Zorana Milanovića, Picula nije morao da izmišlja "dedu-ustašu", pošto je on svoje domoljublje pokazao u praksi tokom "Oluje".

A da naše studente suoči s prošlošću i da im ogadi pretke kojih bi trebalo da se odreknu tu je i Piculin kolega u Evropskom parlamentu Davor Ivo Štir, ponosni potomak čoveka kojeg je, valjda ljubomoran zbog takvog pedigrea, Zoran Milanović 2021. nazvao "čepinskim ubicom i ratnim zločincem". Čepin je, inače, selo u istočnoj Slavoniji u kojem su ustaše za vreme Drugog svetskog rata počinile užasne zločine nad Srbima i to ponovile 1991.

Rođen u Argentini, Davor Ivo Štir je unuk Ivana Štira, pukovnika Ustaške vojnice i pomoćnika Vjekoslava (Maksa) Luburića, komandanta logora Jasenovac.

Štirov kolega u Evropskom parlamentu Stiven Nikola Bartulica (još jedan cvijet hrvatske emigracije) našim studentima što trče u Brisel poručuje da moraju priznati "agresiju iz devedesetih godina i (da Srbija) pristane isplatiti ratnu odštetu žrtvama, što je minimum".

"A poruka na kraju studentima – dobro je što se zalažete za europske vrijednosti, a to i za vas znači pomirenje sa Hrvatskom, priznanje krivnje za sve što je učinjeno našem narodu devedesetih godina", rekao je on.

Zaboravite dedu koji slavi slavu, pradedu ubijenog u Donjoj Gradini i veselite se što vas u Virovitici dočekuju zabranjujući ćirilicu.