Kolumna Paralelna stvarnost
Komentari
30/03/2026
-12:39
"Pirova pobeda", "Vučić nema razloga da slavi", "Rejting SNS u strmoglavom padu", "Podrška vlasti pala za 20 odsto"...
Svi ovi naslovi, nasumično preuzeti sa raznih portala, osim što, udruženi, predstavljaju ono - nisam pobedio na izborima, ali jesam u novinama - istovremeno najbolje opisuju ono stanje svesti Vučićevih protivnika koje im još dugo neće dozvoliti da ga pobede.
Potcenjuju ga pre izbora, tokom izbora, i posle izbora. Nikada mu nisu priznali rezultate, nikada čestitali, nikada prihvatili sopstveni poraz kao moguću osnovu buduće pobede, nikada razmislili o razlozima gubitka, nikada napravili jednu jedinu ozbiljnu analizu, verovatno i zato što bi ona morala da sadrži i jasnu negativnu ocenu svega što rade.
Godinu dana i sebe i druge zasipaju istraživanjima u kojima je On "pukao", hvale se da imaju više od pedeset, šezdeset, sedamdeset odsto podrške, a onda, posle izbora, viču kako se "njemu strmoglavio rejting". Stvarno? Vama nije? Sa šezdeset četiri odsto koliko ste tvrdili da imate.
Jedno je ohrabriti sebe posle izbornog poraza, reći da nije kraj, motivisati sopstvene glasače za sledeću rundu, sledeće izbore, a sasvim drugo lagati i sebe i sve ostale, samo da ni slučajno ne bi priznao ni svoj poraz ni njegovu pobedu.
Uzrok takvog ponašanja nalazi se u samim korenima odnosa prema Vučiću, u onoj postavci u kojoj on nije politički protivnik, nego emanacija zla, nečastivi, korov i prljavština, nešto što ne treba pobediti na izborima, nego iskoreniti.
Posledice te postavke gledamo svaki dan. Kroz niz magijskih obreda kojima neko pokušava da istera đavola; kroz neprestanu potragu za mesijom (pa i kolektivnim, čak i depersonalizovanim), ili za čudom; kroz kvazireligijske skupove; kroz kozačke skupštine u kojima se traži kolektivna katarza; kroz niz teorija zavera kojima se objašnjava ta gorka činjenica da on i dalje, i uprkos svemu, vlada.
Povezane vesti
Pitanje: Kako je pobedio na izborima? Odgovor: Imao je paralelni birački spisak.
Čemu služi paralelni birački spisak, šta radiš s njim, sve da ga i imaš, kako tačno bilo šta ukradeš sa paralelnim biračkim spiskom - sve su to pitanja koja u datoj postavci uopšte nisu zanimljiva, pošto je to isto kao da pitaš zašto se reptilijancima ne vidi rep.
Pa, kriju ga, što si glup, baš kao što si glup pa ne znaš da je paralelni birački spisak - paralelni birački spisak. Tačka. Nema dalje rasprave.
Umesto nje, na dan izbora idemo da jurimo paralelne biračke spiskove, kol centre, bugarske vozove, svastikin but, kljukanu dinastiju, i sve ostalo čime se nečastivi služi.
Ne jurimo naše birače, ne zovemo ih da izađu da glasaju, nego naši "mobilni timovi" (šta god to da znači), idu u pretragu i istragu poturica, bacaju anatemu i kamenje na đavolove sluge, i marljivo skupljaju dokaze da ovo nisu izbori, pošto na izborima on nikada nije ni pobedio, nego samo još jedna u nizu prevara, na koju nikako ne treba nasesti.
Ovoj logici doduše omakne se i greška, pa se istovremeno okolo šalju poruke i da on vara, krade, da izbori ne valjaju i ništa ne rešavaju, ali i da gubi, da je gotov, i da će posle tih nepriznatih, nelegitimnih, nepoštenih izbora, pravednici izaći na ulicu i odbraniti svaki glas, i izbornu volju onolike većine?!
Ako vam ova kakofonija liči na bipolarni poremećaj, apsolutno ste u pravu. Pošto su izbori i namešteni i nenamešteni, i pošto na njima on nije pobedio i pobedio je, a i mi smo pobedili a i nismo pobedili, pa ćemo da branimo tu pobedu, i sve priznajemo i ništa ne priznajemo, i on se strmoglavio, i mi smo žrtve prevare, i izbori odlučuju i ništa ne odlučuju, i hoćemo izbore, i sve ćemo da rešimo posle izbora...
Povezane vesti
Užas. Zato što, kada protivnika proglasiš za nešto nadnaravno, za đavola, ili reptilijanca, nikako ne možeš da ga pobediš, pošto on ne gubi, nego samo menja oblik. Rešiš godzilu, on se pretvori u elijena. Jedva središ elijena, eto ga predator. Pa reptilijanac. Đavo. Troglava aždaja...
Ludilo se ne zaustavlja, samo menja boje i uloge. I briga ga za realnost, a bez realnosti nema ni politike, ni pobede na izborima, ikada.
I baš zbog toga cela ova kuknjava o padu SNS, o Pirovoj pobedi, o strmoglavljivanju, ne šteti Vučiću, šteti samo njegovim protivnicima, ponovo ih udaljujući i od realnosti, i od konkurentnosti.
Povezane vesti
Pošto konkurentan može da bude samo onaj ko realnost ume i da vidi i da prizna.
A realnost je, danas, da je Vučić ponovo pobedio. I dokazao, pokazao, da studente ne obožava čitava Srbija, da ih ne podržava 70-80 odsto građana, da nisu najjača politička sila u Srbiji, da nisu ništa sposobniji od opozicije koju toliko preziru.
I realnost je da sa ovom količinom nerealnih postavki i očekivanja nemaju šta da rade na republičkim izborima.
Pošto su ih juče izgubili. Dok je on strmoglavo padao.
Komentari (0)