Kolumna Kolumna Ivana Radovanovića: E, moj predsedniče
Komentari
26/05/2025
-08:00
E, moj predsedniče,
(Ne pokušavam da budem familijaran, nego je čovek predsednik svih građana, pa i moj), ne znam kako je kod vas, ali, u moju familiju, rezultat je sledeći:
Ćacijevci - 5, plus ja kao vrhovni Ćaci, Blokaderi - 0.
Kako? Lako.
Zovem ovu najstariju, Jovana se zove, da mi nešto pomogne, a ona, kao iz topa: Aaa, ne mogu, imam predavanja, master upisala, gužva neviđena.
Stvarno, dušo, ti hoćeš da učiš? Hoće, kaže, i još se pohvali da je desetke dobila, pa ja kažem: Bravo, Miloše, sine, i odmah je okitim onim bedžom sa slovom Ć.
Dođe onda ova mlađa, Sofija, aktivista u duši, treba fakultet da plati, i šta da vam kažem:
Povezane vesti
Hoćeš da učiš, ljubavi?
U ovoj situaciji, počne ona, ali bezuspešno, pošto je ja odmah prekinem:
Ne pitam o situaciji, nego da li hoćeš da učiš?
Obzirom na okolnosti, proba ponovo, ali ja neumoljiv:
Ne, ne, ne pričamo o okolnostima, nego da li hoćeš da učiš?
I šta će dete, ima ispite u junu, kaže: Hoću, a ja je cokim.
I prikačim joj bedž.
Povezane vesti
Sa Martom i Reljom, koji se i inače nisu primali na revoluciju i zaštitu pandi, bilo je još lakše.
Ništa nisam morao ni da ih pitam, znaju oni dobro odakle donacije stižu, unapred su se izjasnili kao oni koji hoće da uče.
I nisam baš toliko glup, svestan sam da me leraju, učiće đokicu, ali nema veze, važno mi je da mogu da ih zovem Ćaci, a oni se ne bune, ništa im to teško ne pada, plus su naučili najvažnije, ko da im je Ortega i Gaset roditelj: kada vide gomilu, i da svi viču: "Zaštitimo pande", oni se sklone u stranu i razmisle. Gomila? Pande? What a fuck?
A Aljoša? O, Bože, zar si morao još jednog mene da napraviš? Užas. Mislim, formalno, on Ćaci nije, pošto iz škole bega i da uči neće ništa, ali, u duši, taj je Ćaci najveći, i važnije mu je da ćaleta presvuče za sendvič, makar, nego sve pande na svetu. I mogle bi da nestanu, što se njega tiče, samo dok on dobija za doručak, patike, dukseve, vejp, nešto slatko, kaficu, utakmicu, album, tetovažu, školu vožnje, a jednom je tražio i pet soma, da otvori kafić i uđe u biznis.
Nije ni u plenum u svojoj školi ušao, mada mu je, obzirom na broj neopravdanih i kečeva, ta ideja bila dosta privlačna, ali ne koliko i ona da meni objasni da bi bilo dobro da uložim u plej stejšen i imam dete u kući, stalno.
Šta da vam kažem, ko, sa takvom agendom, misli o revoluciji i pandama. Čak i kada ide u Novi Sad, objasni majci da će tamo da "juri ribe", a ona, somina, odmah uleti lovu, iako sam ja, pre toga, sve platio. Zašto žene, koje dobro znaju kakva su stoka muškarci, uvek padaju na svoje sinove, nikada mi neće biti jasno.
Ćaci je, elem, Aljoša, jedan kroz jedan. I dovoljno je da na njegove nepismene sms zahteve odgovorim sa: "Ljubi brat", pa da budem miran.
"Da li to znači da, ili ne", pita skrušeno, a kada dobije odgovor - Znaš ti šta to znači, odmah trči u Ćacilend, kači onaj bedž i pandama želi smrt i sve drugo najgore.
Elem, predsedniče, u krajnjem skoru, ja sam pobedio, pa ne bi bilo loše da nešto iz svega toga naučite.
Šta?
Prostu stvar. Šta god vam traže, vi odgovorite:
Ljubi brat.
Probajte.
Hoćemo izbore!
Ljubi brat.
Hoćemo da uhapsite, pomilujete, požurite, zakasnite, oslobodite, odete, dođete…
Ljubi brat.
Pravdu hoćemo!
Ljubi brat.
Institucije.
Ljubi brat.
Tiku Stanića.
Ljubi brat i njega i vas.
Generalni štrajk!
Ljubi brat, generalno.
Pande!
Ma ljubi brat.
I tako dalje, i tako bliže. Ljubi brat sve rešava.
Razumete, predsedniče? Pitanje nadležnosti, u moju familiju, više se ne postavlja.
Vrlo prosto.
Ljubi brat.
P.S. Baš kada sam završavao tekst, stigla je Martina poruka: Tata, možeš da šibneš 4 soma, da kupimo Aki i ja vejpove.
Ma, naravno. Dok ne bankrotiram. Ljubi brat.
Komentari (0)