Kolumna Kolumna Muharema Bazdulja: REM: Imitacija života

Prvog dana ove nedelje, u ponedeljak, dakle, dvadeset i osmog aprila, nadležni Skupštinski odbor jednoglasno je doneo odluku da se raspiše novi konkurs za članove Saveta REM-a. To je bio prvi zahtev studenata koji su prethodnih četrnaest dana blokirali zgrade Radio-televizije Srbije u Takovskoj i Aberdarovoj ulici, odnosno na Košutnjaku. Pošto je zahtev stoprocentno i nedvosmisleno ispunjen, studenti-blokaderi su se u jako kratkom roku razišli i RTS je mogao da se vrati radu u normalnim uslovima. To, međutim, ne znači da se život vratio u normalan kolosek. Faktički svi fakulteti u zemlji su i dalje blokirani i nema nagoveštaja kada i kako bi to moglo da se promeni.

Ako je izbor Đure Macuta za novog mandatara, kao čoveka prethodno politički neokaljanog i čoveka koji i sam dolazi iz akademske zajednice jer, između ostalog, radi kao fakultetski profesor, mogao da deluje kao signal neke koncilijantnosti prema univerzitetima i akademskoj javnosti generalno, sam sastav kabineta to je vrlo brzo demantovao. Naročito se to odnosi na kasting u dva ministarstva koja su u aktuelnoj društvenoj krizi u centru pažnje javnosti, a to su Ministarstvo prosvete i Ministarstvo informisanja. Pošto je društveno-politički kaleidoskop u petoj brzini, mada je novi kabinet tek izglasan, ponekad deluje da se to desilo u poodavnoj prošlosti. Otud važnost stiču sveži signali, a jedan takav signal je raspisivanje ovog konkursa.

Vlast je ovaj put, zbog razvoja događaja s prethodnim konkursom, teoretski mogla da izabere ideološki i dnevnopolitički potpuno jednoobrazan Savet REM-a. Po ovom potezu, deluje da su odustali od toga. Stoga bi bilo značajno da iz opozicionog dela javnosti kao predlozi stignu imena i prezimena dobrih, relevantnih i stručnih kandidata. REM je državna institucija i pripada svim građanima. Pokojni Igor Mandić je u vreme kad je zagrebački "Vjesnik" bio novina u državnom vlasništvu, a on bio glavni urednik, govorio da pokušava da pravi "saborski list" u smislu da u njemu imaju prostor sve opcije koje postoje u Hrvatskom saboru. Situacija u Savetu REM-a trebalo bi da bude analogna, odnosno da što je moguće širi spektar političkih i ideoloških stavova prisutnih u Narodnoj Skupštini Republike Srbije bude zastupljen u ovom telu.

Nekadašnja predsednica Saveta REM-a, a aktuelna portparolka ovog tela, Olivera Zekić izjavila je nedavno: "Pitala bih studente…. Da li uopšte znaju šta je REM… Sigurna sam da 99 odsto njih misli da je to rok grupa". Čini mi se u tom kontekstu da je Zekićeva zanemarila koliko su današnji studenti zapravo mladi. Grupa REM mojoj generaciji mnogo znači, a za današnje je studente, rekao bih, manje bitna nego što je nama bila. REM je u istoriji rokenrola ono što je papa Benedikt XVI u istoriji papstva. Velike grupe se obično raspadaju apokaliptičnom svađom ili smrću nekog od članova, REM se raspao tako što su članovi grupe izdali saopštenje da se razilaze, kao što je i Benedikt XVI bukvalno podneo ostavku na papsku poziciju. Grupa REM je postojala od 1980, a onda su posle trideset i jedne godine, 21. septembra 2011. objavili da više ne postoje. Tada, pre skoro petnaest godina, nazvao sam to "mirnom dezintegracijom" i takođe sam pisao kako skraćenica REM. u medicini označava "rapid eye movements", fazu u spavanju tokom koje se oči miču, fazu u kojoj se sanja. U najboljim, i za interpretaciju najotvorenijim tekstovima REM-a ima nečeg snolikog.

Takva je i jedna od njihovih najlepših pesama ("Imitiacija života" iz 2001. godine). Ona svojim naslovom, ali i sadržajem, priziva istoimeni film Daglasa Sirka četrdesetak godina stariji. To je bio poslednji Sirkov holivudski film; glavne uloge su tumačili Lana Tarner i Džon Gejvin. U središtu zapleta je san jedne žene da postane glumica. REM pesmom varira film ne samo naslovom, nego i kroz refrensko pominjanje Holivuda.

Ipak, ako bismo na tragu navedene Zekićkine izjave tražili vezu američkog benda REM sa aktuelnom situacijom u Srbiji, ona se ponajpre može prepoznati u  drugoj strofi pominjane pesme gde se, otprilike, kaže: Želite najveću i najbolju stvar još otkad su hleb počeli da seku na kriške, a sve imate i sve ste samerili. E tako nešto bi neko blago ciničan mogao reći pobunjenim studentima; tražite neostvarivo, a u svemu što je bilo merljivo i ostvarivo, ste već uspeli. Najbolji primer je upravo oko blokade RTS-a. Gašenje Javnog servisa, naročito u kratkom i srednjem roku, je neostvarivo. A opet zahtev o rapisivanju novog konkursa za članove Saveta REM-a, isprva je mogao delovati radikalno i preambiciozno, ali je do kraja ostvaren za jedva dve nedelje.

Studenti ovaj put nisu propustili priliku da proglase pobedu. Kad smo kod klasičnih (filmskih) naslova, dobar deo njih zasigurno živi "najbolje dane svojih života". Društvo je, međutim, generacijski i svakako drukčije raznoliko. Dok oni žive "najbolje dane", drugi žive "imitaciju života". U tom smislu je odluka o raspisivanju novog konkursa za nove članove Saveta REM-a dobra vest jer barem u nekom smislu singalizira želju za obnovom kakve-takve normalnosti. To što mene lično više zanima kako bi zvučao album eventualno ponovo okupljenog REM-a od nominalnog sastava idućeg saziva Saveta REM-a je rezultat moje ljubavi za muziku i manjka vere da od samog Saveta REM-a išta posebno u ovoj zemlji zavisi. Ali istovremeno u politici mnogo toga zavisi od atmosfere, a neki novi sastav Saveta REM-a koji bi bio bolji presek političkih stavova celog društva u poređenju sa prošlim bio bi dašak bolje atmosfere.