Kolumna Kolumna Vesne Knežević: EU Komisija odlučna u odbrani multi-kulti ćevapa
Komentari
08/11/2025
-08:00
Analiza jezika bi lako došla do zaključka da je Rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji pisana u Beogradu. U off-Beogradu, ako se Beograd shvati kao internacionalni medijski znak za državnu vlast. Beograd i off-Beograd odnose se kao Broadway i off-Broadway, u oba slučaja drski i sveži off juriša na pospanu centralu, tu politike, tamo zabave, obrnuto važi takođe. Naprotiv, Izveštaj EU Komisije o Srbiji je pisan na Baltiku. Nema off-Baltika. Tamo je sve pod društvenim konsenzusom da Rusija mora da plati, ne samo za Ukrajinu, već za sve baltičke i skandinavske traume. Tamo nema off-konsenzusa. Pitanje je šta se još uopšte piše u Briselu, osim dnevnica.
Kao najveći sarkazam iz dokumenta Evropske komisije vidim konstataciju o "nepostojanju medijskih sloboda u Srbiji". Svuda moraju da vladaju jednaki uslovi, svi moraju da imaju ravnopravni pristup medijima, i gotovo. Umesto toga, Komisija će, sve je gore. Neki mediji ne mogu da dišu, ne mogu da ruše, ne mogu da flertuju sa vanustavnim promenama, koliko su ih vladini cenzori stisli!
Prvo pitanje koje odatle iskače je, znači li to onda da i komentatori statusa quo, oni što ih se posprdno zove "pro-režimskim“ moraju da imaju pristup medijima kao N1 ili Danas? Čak nije neophodno ni da dobiju iste uslove kao Off-Beograd. Dovoljno bi bilo garnirano: Prvo četiri sata javnih predavanja zašto je apsolutno neophodno da se vlast ruši vanustavnim tehnikama, onda jedan sat instrukcija iz strpljivog procesualnog hoda parlamentarne demokratije. Ili sve to, samo obrnuto, na Informeru. Četiri prema jedan, čini mi se fer.
Ali takvo svaštarenje niti je realistično, niti, mora se reći, ima praktičnu primenu u zemljama razvijene demokratije. Mediji svuda imaju svoju liniju, jedino što je mejnstrim širi nego u Srbiji i diskretniji u jahanju na vlastitoj političkoj agendi.
Pokret za okrep
Naprotiv, kad off-Beograd preko EU parlamenta, Baltik preko Berlina i Brisela, kad oni dakle insistiraju na slobodi medija u Srbiji, misle na nešto drugo. Na standarde izveštavanja, one koji su se razvili iz povoja javne, odgovorne medijske reči, to jest iz anglosaksonskog modela prve polovine dvadesetog veka: pet pitanja, informacija pre analize, analiza pre komentara, neutralnosti onoliko koliko je moguće. Apsolutna neutralnost naravno ne postoji i vezana je za kulturni krug, u krajnjoj liniji za obrazovanje i moral onoga ko piše i ko objavljuje.
E sad, kako stoje stvari sa standardima u srpskim off-medijima? Ne u svim medijima, ne u onima kao Informer, oni su tema za sebe. Samo u onima koji su se žalili parlamentarnom i egzekutivnom Briselu da ne mogu da rade. U onima koji traže pomoć da bi mogli da opstanu i šire slobodu novinarstva i odgovornost javne reči. U onima koji zatvaraju nos pred niskim profesionalnim standardima gorespomenutog Informera.
N1, 28. oktobar: "Deo studenata iz Novog Pazara štafetno nastavlja put do Beograda; ali su napravili pauzu kod jedne ćevabdžinice u mestu Vlaška kako bi probali specijalitete i iz drugih gradova. Svi smo jednaki, rušimo zidove mržnje – uz ćevape i poruke jedinstva ..."
Povezane vesti
Činjenica je, ako ako su hteli da razmenjuju recepte za ćevape, nisu morali toliko da se trude i traže garancije iz Brisela. Nikome se u Srbiji neće dogoditi ništa ako eksperimentiše sa kulinarskom tradicijom Balkana. Mislim na N1, ne na gladne studente koji "štafetno" pešače do Beograda i Novog Sada. Znači ne pešače, a i zašto bi, nego se smenjuju na raznim točkovima. Da li su i ćevape naručivali štafetno, ili su čekali jedni druge, da kolektivno navale na zasoljene standarde javnog izveštavanja?
Ili se tu radi o nečem drugom. Da je uredništvo htelo da suptilno ćevabžijski ukaže na konačnu transformaciju srpskog nacionalizma u multikulturalizam. Da muslimanski studenti iz Novog Pazara bez problema jedu ćevape sa svinjetinom, dok bi hrišćanski dobro razmislili, ako se u smesu dodaju junetina i jagnjetina. Gotovo sam sigurna da je svinjetina tu imala neku ulogu, jer nema ćevapa bez svinjetine u mestu koje se zove Vlaška.
Lično sam uvek za čisto jagnjeće, ali ih u Beču nema. Najuži krug me laže da tako nešto ne postoji, a i ako postoji ne zaslužuje da se zove ćevap. Sad barem znam lek, žaliću se Briselu.
Po profesionalnim standardima, po negovanju reči i jezika, po znanju ili ambiciji za znanjem, N1, Nova i Danas se ni najmanje ne razlikuju od Informera koga su proglasili političkim krilom ratnog "Ćacilenda“.
Bez nadmenosti na koju nemaju pravo, jer su profesionalno u podrumu, takva vest bi prošla kao topla, ljudska, siromaška. Kao, ide povorka gladne dece bez budućnosti, perspektive, nadzora, i gleda ko će da udeli sendvič. U njihovom slučaju ćevap. Ali, margina za neozbiljne vesti je situativno sužena. Država Srbija se razgrađuje. Konsekventno, komad po komad, kilometar po kilometar, pada ekonomska vitalnost zemlje, dok ugroženi mediji, u nedostatku boljeg termina nazovimo ih opozicionim medijima, pljeskaju na svaki statistički pad privrednog rasta. Pale investicije, hura! EU preti sankcijama, hura! Nema za plate, hura!
"Musolinijevci“ krenuli s Kosova
U slučaju N1 me muči još jedna stvar. Da li njihovi banalno omeđeni standardi novinarstva proizvode ignorantsku omladinu? Ili pitanje treba okrenuti s glave na noge, kao Marks Hegela: Da li je obrnuto, da ignorantska omladina stvara patetične medije kao N1, ili katarzično-levičarske kao Danas? Ko je koga stvorio, i to do te mere nesolidno da je potrebna pomoć Brisela da se sačuvaju standardi takvog novinarstva i takve pravne države?
Evo primera koji ilustruje tu dilemu, šta je prvo, kokoška ili jaje. Dečko ima negde oko 15-16 godina, daje intervju za medij/platformu koja se zove bezcenzure.rs, i u skladu sa istraživačkim pitanjem, počinje od jaja. Kaže, režim treba izgladneti: "Ako režim hoće da jede jaja, ne može da kupi jaja". Krene Macut recimo po metaforička jaja za pitu, ili Brnabićka za tiramisu, kad ono, pod jedan, blokirani putevi, pod dva, nema jaja za njih, sve i da stignu kud su krenuli. Normalno, šta - režim pada, jer ne zna da mesi bez jaja.
Povezane vesti
Izvinjavam se što ću morati da prepričam neke izjave tog mladog čoveka, iako zvuče kao da su prorađivane na seminaru "Istorija za neopterećeni svet“. Normalno ne bih, ali na instagramu je dobio toliko pohvala, da je pozitivna recepcija njegovih stavova neupitna. Neke reakcije sam čitala više puta, da mi slučajno nije promakao sarkazam, ali ne, svi su ozbiljni, bilo da ga hvale u nebesa zbog pameti, ili se naprotiv sablažnjavaju nad njegovom vedrom svireposti.
Dakle, kaže mladac, "nije poenta u tome da se svaki dan u osam ujutru ide na posao; generalni štrajk jeste rešenje". Tu odgovara na pritužbu onih koji se žale da od blokada ne mogu na posao. Onih koji već godinu dana cvile pa-dobro-deco-blokirajte-al'-pustite-da-radimo-i-vi-živite-od-našeg-posla! Ne, retorički odgovara takvima mladi čovek u sivoj lumberjack košulji, nije poenta u tome da vi stignete na posao, nego da ne stignete!
Dalje, isti izvor, "ovo je jako sličan režim Musolinijevom, i njihova parada do Rima i ove današnje parade protiv blokada i taj cirkus jeftini, to ne može da prođe nekažnjeno“.
Povezane vesti
Najpre, Musolini. Musolinijevi fašisti su marširali zemljom, procesije i povorke su za njih bile metod preuzimanja vlasti. Samo - ko maršira po Srbiji već godinu dana, ko hoda u religiozno-paganskim povorkama, noseći pesmu na usnama i parastos u duši? Pa Studenti u blokadi! Kad režim organizuje kontra-marševe, onda bilo sa strane omladine u blokadi, bilo ili iz njihovih medija kao N1, promptno stižu opomene "prestanite da nas kopirate!“. Mladi čovek koga se ovde citira, anoniman po novoj revolucionarnoj modi, tu govori na nivou elementarne frojdijanske projekcije.
Drugo, kazna. Neka se režim ne usuđuje "da našim studentskim blokadama“ suprotstavlja svoje "cirkuske“ marševe, "jer to ne može da prođe nekažnjeno“. Ko nije shvatio, to je ozbiljna pretnja. Ne da će taj dečko da kažnjava, ali dosta da na vlast dođe par hiljada takvih, da se konsoliduju i u ime pravde, kako je Branko Milanović pisao u januaru, uvedu strahovladu srpskih crvenih kmera.
Dalje, kaže Robespjer u povoju: "Decembar 2026 izbori, to ne sme da se desi!“ Ovo je vrlo bitna izjava, jer pokazuje kako razmišljaju Studenti i, iz konkretnog primera evidentno, Gimnazijalci u blokadi. Izbori "nama" trebaju dok ih nema, ako ih ima onda ih nećemo, jer su izbori kao i ratovi, imaju otvoreni ishod. Ne zna se ko će da pobedi, a "mi" izlazimo na izbore samo ako ne izlazi niko drugi.
Kraj je hronika najavljenog raspleta. "Nasilje ne treba da bude naš glavni cilj, ali ne može sve da prođe mirnim tokom“, kaže mlad čovek za bezcenzure.rs. Konačno se došlo do poente nad poentama Omladinskog pokreta krvavih ruku: Nije njima nasilje glavni cilj (sic!), ali jeste sporedni, usputni, svakako zabavniji i očigledno neizbežan za rasplet srpske političke krize.
Osim toga, krvave ruke? Još jedna frojdijanska projekcija. Plus Hamasovski propagandni logo iz oktobra 2000.
Bajka o novinarskim standardima
Pošto je ime Informera palo nekoliko puta, jeste, čitam taj portal. Pre nisam, sada ga otvorim. U međuvremenu sam shvatila tajnu njihovog profesionalnog neprofesionalizma, odnosno neprofesionalnog profesionalizma. Sve je tačno što kažu, sve istina tog momenta i narednih četvrt sata. Rusija konačno pobedila u ratu, za petnaest minuta Rusija konačno izgubila rat. Vlast pobedila obojenu revoluciju, obojena revolucija pobedila vlast, novi turnus. Mare pustio kosu, Mare se ošišao. Je li tačan svaki par izjava? Jeste, dok trepneš, posle više nije sigurno.
No, čak i takva istina je medijski superiornija nad srceparajućom patetikom N1, koji je "decu“ proglasio gladnom, da bi se lakše došlo do cilja, do Srbije u kojoj sve mora da stane.
Srećna vam nemaština, dragi blokadni Srbi. Možda vas N1 izvede na ćevape.
Komentari (0)