Kolumna "Kad fazani lete": Špengler za naše vreme
Komentari
19/12/2025
-11:16
U jednoj svojoj knjizi, biće u "Floberovom papagaju", Džulijan Barns citira nekog od starih engleskih klasika koji je zapisao, parafraziram, da neki kažu kako je život prava stvar, ali da on preferira knjige. Kad čovek naiđe na neku zaista nesvakidašnju i čudesnu knjigu, istinitost navedene teze mu se sama od sebe nametne. A naročito je dobro kad takva izuzetna knjiga dobije i "tretman" kakav zaslužuje.
To se kod nas ove godine desilo sa knjigom "Poraz Zapada" Emanuela Toda u izdanju "Karposa" iz Loznice i u besprekornom prevodu (sa originalnog francuskog) Jelene Stakić. (Usput, čoveku dođe da prepozna neku simboliku u činjenici da mali grad u Vukovom zavičaju ima boljeg izdavača od bar 95 posto beogradskih i novosadskih.)
Inače, iako kod nas nije preterano poznat, Tod je još kao jako mlad čovejk, dvadesetpetogodišnjak zapravo (rođen je 1951.) predvideo propast Sovjetskog Saveza, i to u vreme kad ugledni hladnoratovski stručnjaci ništa slično nisu najavljivali, nego su se naprotiv plašili trijumfa Istočnog bloka. Tajna Todove pronicljivosti bila je u konsultovanju nekih statističkih podataka koje su eksperti uglavnom ignorisali, poput procenta smrtnosti odojčadi i nekih drugih demografskih parametara.
Pedesetak godina kasnije, Tod piše “Poraz Zapada”, knjigu koja ukazuje na imploziju SAD-a i najvećih i najrazvijenijih zemalja Evropske unije.
Povod za knjigu je rat u Ukrajini i već u njenom uvodu Tod ukazuje na “deset iznenađenja koja je priredio rat”. To su provala rata u Evropu, ruska stabilnost, snažan otpor Ukrajine, proksi sukob SAD-a i Ruske Federacije, potpuna oslabljenost evropske volje, pojava Velike Britanije kao “antiruskog kevtala i levog smetala NATO-a", zatim ulazak Švedske i Finske u NATO odnosno njihovo odustajanje od višedecenijske neutralnosti, nemogućnost SAD-a da se u proizvodnji konvencionalnog naoružanja ravnopravno nadmeću s Rusijom, ideološka usamljenost Zapada te naposletku, posledično, poraz Zapada.
Svakom od ovih “iznenađenja” Tod posvećuje posebno poglavlje. Tri su stvari karakteristične za njegovo pisanje generalno: savršeno vladanje podacima, razlikovanje važnog od nevažnog te skoro aforističarska stilska elegancija. Kad smo kod prvog, nekad je to najočiglednije kod brojeva i drugih egzaktnih stvari.
Često se, recimo, fraza “specijalna vojna operacija" tumači kao Putinov cinizam. Međutim, kroz jednu komparaciju, Tod plastično pokazuje da je Rusija u sukobu sa Ukrajinom daleko od angažovanja maksimuma svojih mogućnosti. Kako on kaže, u Ukrajinu, zemlju od preko 600.000 kvadratnih kilometara, Rusija je poslala sto do sto dvadeset hiljada vojnika; malo više od pola veka ranije, SSSR je u pet puta manju Čehoslovačku poslao pola miliona uniformisanih i naoružanih ljudi. (Indikativan podatak je i onaj o čak stotinu hiljada ljudi koji su u SAD zaposleni kao deo obaveštajne zajednice.)
Povezane vesti
Primer drugog je, recimo, svest o krucijalnoj težini nemačko-ruskih odnosa odnosno uvid, primera radi, o tome kako "čitav muslimanski svet posmatra Rusiju više kao partnera nego kao protivnika".
Što se tiče potonjeg, veličanstven je način na koji Tod Nemačku opisuje kao "mlakog i malodušnog hegemona" (u ovom izdanju, naravno, veliku ulogu, naročito što se ovoga tiče, igra i već pomenuti visoki kvalitet prevoda).
Inače, knjiga je u originalu napisana tokom 2024. Poslednje stranice ispisane su u septembru i oktobru te godine. Navodim to kao ilustraciju činjenice da je knjiga skoro žurnalistički "sveža" i da je prevod stigao ekspresno. U godinu dana otkad je knjiga u originalu objavljena, njena pronicljivost je dodatno potvrđena.
Vratimo se na Toda. U vremenu subspecijalizacija, njegova relevantnost i kompetencija dosežu praktično nivo polihistora: od (geo)politike preko umetnosti do ekonomije. Kad je o ekonomiji reč, naročito je intrigantna Todova teza prema kojoj je “pojam bruto domaćeg proizvoda zastareo" te da se "mora porazmisliti o odnosu neoliberalne političke ekonomije i stvarnosti".
Primera radi, SAD imaju stepen smrtnosti odojčadi vidno viši od Japana, Južne Koreje ili zapadnoevropskih zemalja (pa i Srbije, da naglasimo i to), takođe, niži je i očekivani životni vek; istovremeno, procenat izdvajanja BDP-a za zdravstvo u SAD-u je ubedljivo najviši: 18.8 (komparacije radi, 12.2 - Francuska, 12.8 - Nemačka, 11.3 - Švedska, 11.9 - Velika Britanija).
I to je dokaz svojevrsne fiktivnosti samog koncepta bruto domaćeg proizvoda. Mnogo egzaktniji podatak tiče se industrijske proizvodnje; pre nepunih sto godina, 1928. SAD su predstavljale skoro polovinu, odnosno više od 44 posto svetske produkcije, dok taj procenat 2019. pada na otprilike trećinu toga, odnosno jedva 16 posto.
Takođe, Tod se snažno koncentriše i na prividni paradoks očiglednog pada intelektualnog nivoa u javnosti koji ide paralelno s povećavanjem broja formalno visoko obrazovanih pojedinaca.
Povezane vesti
Danas čuveni nemački filozof Osvald Špengler objavio je 1918. prvi tom svoje legendarne knjige "Propast Zapada". Četiri godine kasnije, objavio je drugi tom, a naredne, 1923, objavio je konačnu verziju oba toma.
U narednim godinama i decenijama, ta knjiga je postala neizostavni intelektualni prtljag svih humanistički obrazovanih ljudi, a njen naslov se proslavio kao svojevrsna šifra.
Ima to, naravno, veze i sa svesnim naslanjanjem na famozni naslov Gibonove knjige o Rimskom carstvu. Na način na koji se Špengler “naslonio" na Gibona, Tod se “naslonio” na Špenglera, ali s punim pravom, kao sasvim dostojan Špengler za naše vreme.
Komentari (0)